Tunel kroz Frušku goru

Istraživanja o mogućnostima probijanja tunela obavljena su još sredinom devedesetih, a u prostornom planu Fruške gore, donetom pre pet godina, planirano je da ulaz u tunel bude kod Paragova (predgrađe Sremske Kamenice), a izlaz kod Iriga. Studiju izvodljivosti finansirao pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja.

Prema projektu u koji je „Blic“ imao uvid, izgradnja kompletnog putnog pravca u dužini od 162 kilometra uključujući i tunel kroz Frušku goru, koštala bi oko 40 miliona evra. Što se tiče samog tunela, predviđene su dve varijante: prema prvoj, tunel bi bio dugačak 1.233 metra, a prema drugoj 2.790 metara. Autor projekta, inženjer Bogdan Đurđević, sugerisao je drugu opciju jer bi efekat bio veći i u saobraćajnom i u ekološkom smislu. Prvo, od Paragova do ispod Iriga, u dužini od 11,5 kilometara, ne bi bilo uspona većeg od četiri procenta, a uštede samo na gorivu isplatile bi troškove izgradnje cele trase za 16 godina.

Najvažniji značaj tunela jeste to što bi se zauvek rešio ogroman problem prolazaka teretnjaka preko Fruške gore i kroz Irig kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prolazaka 10.000-12.000 vozila. Zatim, izgradnja tunela je najbolji način da se zaštiti Fruška gora, a realizacija projekta donosi i druge višestruke koristi: postojeći put bi služio kao turistički za obilazak istorijskih znamenitosti i planine, a uštedelo bi se i na gorivu jer bi tunel ispeglao uspone. Put od Novog Sada do Rume bio bi kraći i bezbedniji i uštedelo bi se u vremenu. Istovremeno smanjilo bi se zagađenje Nacionalnog parka „Fruška gora“.

Glavni inženjer za podzemne radove Dragoljub Vojinović navodi da u slučaju izbora dužeg tunela bušenje treba istovremeno da počne s obe strane jer to pojeftinjuje gradnju. Ako bi se duži tunel, onaj od 2.780 metara, kopao samo s jedne strane, izgradnja bi trajala bezmalo tri godine, a sa obe ceo posao bi bio gotov za najviše 18 meseci. Iako je naizgled paradoksalno, ali što je stena čvršća, izgradnja tunela je lakša i jeftinija jer nema urušavanja i lakše je zaštititi prokopani deo. Pošto geologija određuje metodu izgradnje, za fruškogorski tunel primenjiva je takozvana nova austrijska metoda. Njenu srž čini gradnja u dva nivoa: najpre gornji deo, koji čini oko 30 odsto visine tunela, a onda se svakih 60 metara radnici vraćaju da bi završili i donji deo. Inače, visina tunela trebalo bi da bude istovetna širini projektovanog puta.

Paralelno s iskopavanjem tunela neophodno je i podgrađivanje - osiguravanje iskopa od urušavanja. Za to je predviđena armaturna mreža, koja se učvrsti na stenu pomoćnim ankerima (metalnim šipkama dugim oko 60 centimetara koje na kraju imaju rascepku da se bolje uhvate za podlogu). Na gradilištu treba angažovati oko 300 radnika koji će radili u tri smene. I na kraju, nakon prokopavanja trase na odlagalištu će narasti brdo od oko 250.000 kubnih metara iskopanog materijala. To brdo na Fruškoj gori bila bi lepa ski-staza. Tako stoji u projektu. Još samo da se pronađu investitori.