Atletika

Savremeni vid ovog sporta nastao je u Engleskoj, krajem 17. i početkom 18. veka, uglavnom u vidu takmičenja u trčanju i brzom hodanju.

Prve Olimpijske igre održane 1896. u Atini sastojale su se pretežno od atletskih disciplina.

Takmičenje u atletici održava se na stadionu, koje mora posedovati trkalište dužine od 400 m podeljeno na osam staza, deo za skokove i bacačke discipline, kao i vodenu prepreku za stiplčez.

Na prvim Igrama organizovana su takmičenja u trci na 100, 400, 800, 1.500 metara, 110 m sa preponama, bacanju diska, kugle, maratonu, skoku sa motkom, uvis, udalj, kao i u troskoku.

U Tokiju će biti takmičenja u još dosta atletskih disciplina: 200, 5.000, 10.000, 400 m sa preponama, 3.000 m stiplčez, kao i štafete na 4x100 i 4x400.

Pored gore nabrojanih, tu su i bacanje koplja, kladiva, brzo hodanje (50km za muškarce, 20km za žene), maraton, ali i sedmoboj (100m prepone, skok uvis, bacanje kugle, 200m, skok udalj, bacanje koplja, 800m), odnosno desetoboj (100m, skok udalj, bacanje kugle, skok uvis, 400m, 110m prepone, bacanje diska, bacanje koplja, skok s motkom, 1.500m).

Mi ćemo imati petoro predstavnika u ovom sportu. To su Ivana Španović, Dragana Tomašević, Marija Vučenović, Asmir Kolašinac i Armin Sinančević.