Brojni okupljeni građani i predstavnici raznih udruženja vodili su otvoreni razgovor o planu da se ovaj prostor transformiše u novo kulturno i kreativno središte grada do 2021. godine kada će Novi Sad biti Evropska prestonice kulture, navodi se u saopštenju.

"Vođeni vizijom reintegracije Novog Sada i Srbije u evropski kulturni život kroz dijalog kulture, pokrenuli smo javnu debatu sa ciljem da kroz apsolutnu uključenost, kako stručne tako i ostalih javnosti, uz poštovanje principa demokratičnosti i transparentnosti, dođemo do jedinstvene strategije oko uređenja ovog prostora, ali i mehanizama kreiranja namenskog i arhitektonskog rešenja", izjavio je ovom prilikom Nemanja Milenković, direktor Fondacije i vođa tima koji je osvojio titulu Evropske prestonice kulture upravo sa planom revitalizacije "Kineske četvrti" i njene transformacije u kulturno-kreativni centar grada.

Na javnoj raspravi mogle su da se čuju primedbe u vezi sa definisanjem namene nekadašnjeg fabričkog kompleksa, ali i statusa trenutnih korisnika pojedinih prostora nakon njegove obnove. Tako će nekima od onih koji se ne bave kulturnim i kreativnim delatnostima, a koriste fabričke objekte koji su u vlasništvu Grada Novog Sada, biti potraženi drugi prostori u skladu sa poslovima kojim se bave.

Da je čak 71 odsto objekata nebezbedno, moglo se pročitati i u zaključku tima nezavisnih eksperata koji su nedavno radili puno veštačenje objekata i analizu infrastrukture u ovom nekadašnjem fabričkom kompleksu. Veštačenje je potvrdilo i da su samo četiri objekta u relativno dobrom stanju, još šest ih je u dobrom, a čak četiri objekta iz katastarskih knjiga uopšte ne postoje na parceli.

Od ukupne površine, 62 odsto je neiskorišćeno ili se u objektima ne odvija nikakva delatnost. Od ukupnog broja objekata 21,3 odsto su prazni, 23,14 odsto su magacini, a 8,3 odsto predstavljaju objekti koji se bespravno koriste ili je ključ u sudu.

Kada je reč o objektima u kojima se odvija određena proizvodna ili uslužna delatnost, dominiraju majstorske radionice (29,6 odsto), objekti vezani za sportske delatnosti (3,7 odsto) i ugostiteljski objekti (2,8 odsto).

Od ukupno 32 majstorske radionice, čak 62,5 odsto čine uslužni zanati i ni u jednoj od njih se ne odvijaju stari ili umetnički zanati. Kulturnom stvaralaštvu pripada samo 9,2 odsto i čine ga četiri institucije kulture, tri slikarska i tri muzička ateljea, jedno pozorište i dva objekta za organizovanje kulturnih i umetničkih dešavanja.

Otkako postoji plan revitalizacije "Kineske četvrti", u javnosti se polemisalo i o navodnoj privatizaciji i prenameni zemljišta, a predstavnici Fondacije "Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture" na debati su istakli da je sve ovo više puta demantovano odlukom Skupštine Grada i Zavoda za urbanizam da na pomenutoj lokaciji ni pod kakvim uslovima neće biti dozvoljena izgradnja, adaptacija, prenamena, niti korišćenje prostora u svrhe stanovanja ili komercijalno-trgovinske svrhe.

U otvorenom razgovoru je zaključeno i da trenutno najviše nedostaju predlozi relevantnih strukovnih udruženja kada je u pitanju idejno rešenje za tzv. ''Kinesku četvrt'', dok istovremeno građani samostalno pokazuju inicijativu i zainteresovanost za revitalizaciju i predloženo rešenje kreativnog distrikta.

Projekat " Youth creative polis " privući će i koncentrisati razne kulturne i kreativne industrije na jednom mestu, dok će Novi Sad dobiti novu turističku destinaciju svojstvenu za savremene evropske gradove, navodi se u saopštenju.

Građani žele novi identitet i obnovu četvrti

Da tzv. "Kineska četvrt" nema jasan identitet, zaključilo je istraživanja koje je " Ninamedia Research " sprovela na teritoriji Grada Novog Sada, od 24. jula do 9. avgusta ove godine, na reprezentativnom uzorku od 803 ispitanika.

Na pitanje da li su čuli za tzv. "Kinesku četvrt", 75 odsto Novosađana odgovorilo potvrdno, ali na pitanje na šta ih asocira to mesto u Novom Sadu, gotovo 63 odsto ispitanika nije imalo odgovor. Čak 17,6 odsto navodi kao odgovor Kineze, a oko 3,7 odsto navodi odgovor "zapušteno, prljavo".

Za trenutno stanje i tehničku bezbednost tamošnjih objekata čak 92,7 odsto ispitanika dalo je nedovoljnu ocenu, dok 64,6 odsto građana Novog Sada smatra da je postojeće objekte potrebno renovirati, adaptirati za omladinski sektor, kulturne i kreativne sadržaje, uz očuvanje postojećeg arhitektonskog identiteta industrijskog nasleđa.