DISKRETNI ŠARM KOMUNIZMA Kako je hiljadarka sa Arifom završila u Britanskom muzeju
Britanski muzej (British Museum) u Londonu obeležiće 100 godina od Ruske revolucije posterima, medaljama i novčanicama iz komunističkih zemalja sa "slavnim dizajnima" među kojima će mesto naći i hiljadarka iz Jugoslavije sa Arifom Heralićem, piše britanski "Gardijan".
Komentara 0
Na novčanicama se vide veseli seljaci, entuzijastični vojnici i posvećeni intelektualci kao i livnice, fabrike, njive, brane, kamioni, pruge i puške. Svi eksponati na izložbi, uključujući i postere, medalje, menice i novac, prikazuju poljoprivrednu produktivnost, industrijski napredak i vojnu srčanost bez premca. Kustosi, takođe, smatraju da su estetski kvalitetniji od drugih novčanica.
- Mislim da su izvanredno dizajnirane, naročito ako ih uporedimo sa zapadnim novčanicama iz istog perioda. Ove su daleko finije i lepše. Iako su one sada devalorizovane i ljudima je rečeno da više ne vrede ništa, te novčanica imaju neke od najslavnijih dizajna koji su ikada urađeni na papiru - kaže kustos Tom Hokenhal.
Izložbu je podržao britanski Umetnički fond (Art Fund). On je obezbedio sredstva za kupovinu nekih od najređih primeraka iz ovog perioda, među kojima su, prema priznanju samog fonda, novčanica od 5000 dinara iz Jugoslavije iz 1950. kao i bonovi iz SFRJ.
Čast da se nađe među eskponatima je i hiljadarka iz SFRJ na kojoj je nasmejani, zgodni Arif Heralić, kao oličenje dobrog, vrednog livca.
Heralić je bio deo grupe radnika fotografisanih 1954. na radnom mestu, uz peć u Železari u Zenici. Njegov lik se posebno isticao i tako je slika oca jedanaestoro dece korišćena više od dve decenije na jugoslovenskom tržištu. Istinita priča o Heraliću je daleko manje interesantna, dodaje "Gardijan": borio se sa alkoholizmom i preminuo je bez prebijene pare 1971, u 50. godini.
Među eksponatima će biti novčanica od 100 šilinga iz Somalije (iz 1975), koja pokazuje šta je država očekivala od jedne žene (sve): ona drži pušku, lopatu, srp i bebu.
Novčanica od 50 juana iz Kine (1980) prikazuje ljude koji predvode modernizaciju zemlje: seljaka, radnika i intelektualca.Izložba će istražiti kako je novac bio korišćen u komunizmu i kako je sve funkcionisalo u tim zbunjujućim vremenima.
- Prema marksističkoj teoriji, u komunizmu ne bi trebalo da bude novca, on je bio društvena tvorevina. Međutim, on nikada nigde nije ukinut, nijedna zemlja nije uspela da ga eliminiše - kaže Hokenhal. Od 1917. oko 20 zemalja imalo je neki oblik komunizma i sve su imale svoju valutu.
Nijedan pravi marksista ne bi želeo državu sa novcem, ali svaka komunistička ekonomija ga je posedovala, i ne samo to - njihove novčanice su bile daleko zanimljivije.
- Neko je nepisano pravilo da najstabilnije ekonomije imaju najdosadnije novčanice, tako je to - kaže Hokenhal, napominjući da SAD nije osvežila izgled svog dolara još od 1962. koji se, pak, nije mnogo razlikovao od dizajna iz 1862. godine.
- Tek kada imate različite političke struje stvari se menjaju; novac je imao drugačiju ulogu u komunizmu i zato je bio tako različit - objašnjava kustos Britanskog muzeja.
Posetioci će moći da vide i novčanicu sa Kube, koju je potpisao predsednik Narodne banke, Ernestio Gevara. On je bio toliko zgrožen što mora da je potpiše da je koristio svoj nadimak, Če, da pokaže svoj prezir prema novcu.
- Bila je to njegova poruka pobede upućena kapitalizmu - smatra Hokenhal.
Često je reakcija države bila preterana. Na primer, kovanice korišćene u Istočnoj Nemačkoj pravljene su od aluminijuma i bile apsurdno lake, samo da bi pokazale kako im je mala vrednost.
Među izloženim posterima naći će se oglas iz SSSR za banke sa državnom ušteđevinom koji izbegava svako pominjanje koristi, poput kamate, jer su računi otvarani za dobrobit države, a ne pojedinca.
Bolji način nagrađivana ljudi bile su medalje, koje su sledile Staljinovu izjavu da su "Sovjeti usavršili nov način merenja vrednosti ljudi - ne u rubljama niti u dolarima već prema njihovim herojskim podvizima". Jedan primer je i zlatna medalja "Majka heroina" davana ženama koje su rodile desetoro ili više dece.
Tu je i Orden radničke slave koju je SSSR izdavao u Ukrajini 1985. Nosioci sve tri klase ovog odlikovanja dobijali su uvećanu penziju, prioritet na listi za državni stan, besplatan javni prevoz, godišnju propusnicu za sanatorijum i jednu povratnu avionsku kartu godišnje u prvoj klasi.
Hokenhal, kustos Birtanskog muzeja za stranu valutu, kaže da je uživao dok je istraživao ovu temu za izložbu.
- Bio sam fasciniran. Ja sam Englez, odrastao u kapitalističkom društvu. Ovo je za mene bio prozor u jedan sasvim drugačiji svet i drugačiji pogled na stvari.
Izložba "Valuta komunizma" (Currency of Communism) biće otvorena od 19. oktobra 2017. do 18. marta 2018.