Srpski zatvori za haške osuđenike?

SRBIJA je od Ujedinjenih nacija zatražila da srpski državljani koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, služe kaznu u našoj zemlji. Kao glavni razlog navedeni su nehumani uslovi u pojedinim evropskim zatvorima.

Ovo je juče izjavio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji je taj zahtev preneo generalnom sekretaru UN Antoniju Guteresu.

- Prvi čovek svetske organizacije rekao je da će u najskorije vreme o ovome razgovarati sa Teodorom Meronom, predsednikom Mehanizma za međunarodne krivične sudove - preneo nam je Dačić.

On je ukazao da se po teškim uslovima u zatvorima naročito ističe Estonija:

- Tamo su uslovi služenja kazne takvi da smo tražili da se ukine praksa da se jedino Srbiji ne dozvoljava da naši državljani služe u našoj zemlji. Ako se dozvolilo Demokratskoj Republici Kongo, zašto ne bi i Srbiji?

"Ne vidim da sada postoji neko drugačije raspoloženje nego do sada. U međunarodnoj zajednici i Tribunalu ne vidim da se to raspoloženje promenilo“, rekao je Ljajić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.

Advokat Zoran Živanović, koji je bio branilac nekadašnjeg predsednika RSK Gorana Hadžića, kaže za "Novosti" da je ovakav zahtev više puta upućivan i da je čak bivši predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson svojevremeno rekao da ne bi imao ništa protiv. Ali, pošto o tome odlučuju UN, pozitivna odluka nije doneta.

- Velika Britanija i neki drugi bili su protiv, smatrajući da bi optuženi koji bi se vratili u svoje zemlje, Srbiju, Hrvatsku ili BiH, bili dočekani kao heroji i da ne bi izdržavali kaznu onako kako bi trebalo. Srbija je čak nudila garancije da u svakom trenutku može da se proveri kako ti ljudi služe kaznu - navodi nam Živanović.

Iako u Evropi verovatno ima zatvora u kojima se nalaze naši osuđenici u kojima su uslovi bolji nego što bi bili u srpskim, ovaj advokat navodi da bi pogotovo starijima i bolesnima značilo da budu u svojoj zemlji, jer bi ih tako češće posećivala rodbina i lakše bi ostvarivali komunikaciju.

- Ovako se, recimo, u Estoniji nalaze među ljudima čiji jezik ne znaju, a jedan od naša tri osuđenika koji su tamo mi je rekao: "To je gulag", što valjda dovoljno govori kako im je - slikovit je Živanović.

Pre dve godine, Milan Lukić, koji služi doživotnu kaznu u ovoj zemlji tražio je izmeštanje, baš zbog toga što ga nepoznavanje jezika sprečava da učestvuje u radnim i rehabilitacijskim programima, ali je njegova molba ostala mrtvo slovo na papiru. Njegov advokat Dragan Ivetić ukazivao je da Lukiću zatvorske vlasti čak traže da plaća komunalije i hranu, ali odbijaju da mu daju da radi neki posao jer ne zna jezik, pa je ocenjen kao "rizičan".

Ništa bolje ne prolazi ni Milan Martić, koji svojevremeno od bolova nije mogao da pokreće ruku, ali kako to nije mogao da objasni zatvorskim službenicima, završio je u samici po kazni pošto nije obrisao hodnik.

U nekim evropskim zemljama, poput Danske i Finske (tamo su Nebojša Pavković i Radivoje Miletić), srpski osuđenici uglavnom imaju prihvatljive uslove, a zbog toga su se mogli čuti zluradi komentari da je njima kao u "hotelu ili banji". Za Nemačku, u kojoj su Vlastimir Đorđević, Vujadin Popović, Stanislav Galić i Dragoljub Kunarac, čuju se oprečna iskustva, u zavisnosti od toga ko se nalazi u kojoj ustanova.

NAPADI NA KRSTIĆA

GENERAL Radislav Krstić je nekoliko puta premeštan iz zatvora u zatvor u Velikoj Britaniji. Njega su tamo 2010. napali muslimanski zatvorenici žiletom tako da je jedva ostao živ. Na kraju je, 2014. godine, premešten da ostatak kazne odsluži u Poljskoj.