Suše ugrozile poljoprivrednike u Semberiji: Bez sistema navodnjavanja nema prinosa kukuruza

Foto: Goran Bobić / RAS Srbija

Upravo je navodnjavanje najveći problem poljoprivrednika u Srpskoj. Prema procenama resornog ministarstva, zbog suše i visokih temperatura prinos kukuruza i soje ove godine biće umanjen za 50 odsto, a na pojedinim područjima šteta je i mnogo veća.

Sve je moglo da se izbegne samo uz sisteme za navodnjavanje. Podatak da se u RS navodnjava samo 5 procenata zemljišta je porazan.

Na primer, za optimalan razvoj kukuruza u julu i avgustu potrebno je oko stotinak litara kiše. Ovog leta na pojedinim parcelama pod kukuruzom u Semberiji, od setve je palo samo 50 litara kiše po metru kvadratnom, pa su biljke skoro potpuno osušene, a dostigle su tek polovinu očekivanog razvoja.

- Sistemi za navodnjavanje su višestruko značajni i oni bi mogli da donesu maksimalne prinose, a to znači i veliku dobit. Onaj ko bude zalevao parcele može da očekuju tonu kukuruza, a onaj ko ne od 250 do 300 kilograma po dunumu - kaže agronom Stanko Tadić.

Vlada RS obezbedila je kredit Svetske banke od 40 miliona maraka za izgradnju sistema za navodnjavanje.

Iz ovih sredstava rade se projekti navodnjavanja u Bratuncu na 436 hektara, Trebinju 869 hektara, Ljubinju 250 hektara. Ranije je investirano 5,8 miliona maraka u sisteme za navodnjavanje 826 hektara zemljišta u Pelagićevu i Novom Selu kod Bijeljine.

Na Poljoprivrednom dobru „Semberija” obezbeđena je hidrantska mreža za navodnjavanje 600 hektara od čega je na dve trećine postavljena i nadzemna mreža za zalivanje useva. Tehnički direktor PD „Semberija” Slaviša Gligorević kaže da su zahvaljujući navodnjavanju prinosi povrća bili odlični, a da su i suncokret i lucerka u dobrom stanju.

- Imali smo pod graškom i boranijom oko 60 hektara, a prinosi su bili oko 6 tona po hektaru. Suncokretom smo sejali 50 hektara, a lucerkom 150. I tu očekujemo dobre prinose - rekao je Gligorević.

Sve više poljoprivrednika odlučuje se da vlastitim sredstvima kupi sisteme za navodnjavanje, a jedan od njih je Branimir Andrić iz Pučila.

- Obrađujem 160 hektara. Sadim duvan i sejem soju. Tifon za zalevanje platio sam 43.000 KM. Očekujem subvenciju Ministarstva poljoprivrede koja je prethodnih godina iznosila do 40 odsto uloženih sredstava. Ne možemo imati stabilnu poljoprivrednu proizvodnju bez investicija. Podsticati tekuću proizvodnju je trenutna pomoć, a investicije su one koje će proizvodnju dovesti do samoodrživosti i do konkurentnosti – kaže mladi i uspešni poljoprivrednik.

Nekim poljoprivrednicima je kupovina tifona i cevi za zalevanje velika investicija, pa mnogi ipak nemaju navodnjavanje na svojim njivama čak i u Semberiji gde je voda lako dostupna.

Petar Dragojlović iz Amajlija ima farmu muznih krava, pa strahuje da će ove godine biti veliki problem da obezbedi stočnu hranu.

Za sufinasiranje sistema za navodnjavanje, u iznosu do 40 odsto vrednosti na pojedinačnim gazdinstvima, resorno minisitarstvo je prošle godine izdvojilo 280.000 maraka.

U toku je i priprema tehničke dokumentacije za projekte navodnjavanja po 1.200 hektara poljoprivrednog zemljišta u Potkozarju i Lijevče polju.

Završen projekat

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je završena izrada glavnog projekta za kanal Vrbas – Osorna ćime će biti obezbeđeno izvorište za navodnjavanje na 14.500 hektara poljoprivrednog zemljišta.

U okviru seta mera pomoći poljoprivrednicima za prevazilaženje štete od suše Vlada RS je najavila usmeravanje dodatnih 5 miliona KM iz klirinškog duga za kapitalna ulaganja, pre svega, za sisteme za navodnjavanje.