Trampova igra za vernu publiku

To bi, kažu kritičari, ugrozilo američku ekonomiju. Zakon će verovatno propasti u Kongresu, ali Trampu to donosi poene, piše "Dojče vele".

Kada bismo morali da imenujemo samo jednu temu koja je obeležila Trampovu kampanju, to bi svakako bilo pitanje imigracije. Zid ka Meksiku i proterivanje miliona ilegalnih imigranata bila su obećanja koja su mu pomogla da porazi kandidate unutar republikanskih redova i, na posletku, Hilari Klinton.

Nije stoga iznenađenje što je Tramp od useljenja u Belu kuću pokušavao na razne načine da ispuni to obećanje, doduše sa umerenim uspehom. Iako su zabrane ulaska u SAD za državljane sedam pretežno muslimanskih zemalja pale na sudu, sama predsednikova retorika je izazvala strah kod imigranata koji su već u SAD te drastično smanjenje broja ilegalnih prelazaka granice.

Poslednje dve sedmice – sa pojačanim optužbama o šurovanju sa Rusima tokom kampanje, sankcijama protiv Moskve koje je nametnuo Kongres te karuselom na funkcijama u Beloj kući – svakako su bile teške za Trampa. On se zato vraća temi koju voli jednako kao i njegovi birači – imigraciji.

Kao Kanada?

Ovoga puta je na tapetu legalna migracija. Tramp je u sredu podržao predlog zakona dvojice republikanskih senatora kojim bi se prepolovio broj takozvanih Zelenih karti – najviše 50.000 ljudi godišnje moglo bi da dobije stalni boravak u SAD.

Prešlo bi se na sistem prema kojem Amerikanci u zemlju puštaju samo onog ko im (kao radna snaga) treba. Kompetetivni proces bi, kako je rekao Tramp, trebalo da favorizuje one koji govore engleski i kvalifikovane radnike. Uveo bi se sistem bodovanja, slično kao u Kanadi.

No posmatrači Trampov potez – dan pre nego što je otišao na odmor – vide pre svega kao pokušaj pranja imidža u biračkom telu. „Predviđam da Kongres neće biti u stanju da progura složenu reformu imigrantske politike ove ili sledeće godine“, rekao je za DW Stiven Jejl-Loer, jedan od najuglednijih stručnjaka za imigrantsko pravo.

Ta reforma je, prema njegovim rečima, jednako složena i kontroverzna kao i reforma poreskog ili zdravstvenog sistema – koja je u Kongresu neslavno propala kada je Tramp hteo da dokine novine koje je u prošlom mandatu uveo Barak Obama. „Kongres je nekoliko puta tokom prošle decenije pokušavao i nije uspevao da popravi naš nakaradni sistem imigracije. Svaki zakonski predlog u tom pravcu zahteva dvopartijski konsenzus, ali ovaj zakonski predlog na tome pada“, dodaje Jejl-Loer.

Opasnost za ekonomiju

Zapravo Trampova inicijativa nema čak ni nepodeljenu podršku Republikanaca. Lindzi Grejem, uticajni senator sa dugim stažom iz Južne Karoline, rekao je tako da u principu podržava sistem bodovanja, ali da odbacuje konkretni predlog „jer bi smanjio imigracija upola, uključujući brojne imigrante koji legalno rade u našoj poljoprivredi, turizmu i servisnim industrijama“.

„Grana broj jedan u privredi Južne Karoline je poljoprivreda, a turizam je broj dva. Ako bi ovaj predlog zakona postao zakon, to bi razorilo našu ekonomiju koja se zasniva na imigrantskoj radnoj snazi“, dodao je Grejem.

Denis Džilmen, stručnjak za migracije sa Univerziteta Teksas, kaže da bi ovakav zakon bio „sramotan“ za tradiciju SAD kao useljeničke zemlje. „Striktno bi bilo ograničeno doseljavanje porodica što znači da bi bile izbrisane vrednosti porodičnog zajedništva i integracije. To takođe odudara od trenutnih potreba naše ekonomije.“

Ako je predlog zakona osuđen na propast, zašto se Tramp uopšte bakće njime? Zar mu neće politički naškoditi (još jedna) propala inicijativa? Neće, kaže Jejl-Loer. „Trampu je lako da pozove na smanjenje imigracije i da time politički poentira u biračkoj bazi. Ako zapravo i ne može da ostvari svoj cilj, uvek za to može da okrivi Kongres.“