Da li smo već dobili favorita za Oskara?

Da li je "Denkerk" Kristofera Nolana "najbolji ratni film" svih vremena, kako ga je jedan kritičar nazvao? Nećemo znati neko vreme, jer je svetska premijera zakazana za petak.

Ipak, mnogi koji su ga pogledali kažu da je reč o jednom od najboljih filmova ove godine, koji je na sajtu RottenTomatoes.com osvojio 98 procenata.

"Denkerk" objedinjuje elemente mnogih filmova koje je ranije nagrađivala Američka akademija za film i nauku, što je mnoge navelo da spekulišu da već imamo kandidata za Oskara.

Tek je jul, pa je još rano za bilo kakve prognoze, budući da će se do Oskara pojaviti još mnogi filmovi koji bi mogli da zasluže najviša priznanja.

Ipak, Nolan je po sopstvenom priznanju mnogo uložio u ovaj film.

On je neko vreme čak razmišljao o tome da "Denkerk" učini nemim filmom, koji bi se oslanjao na kadrove i zvučne efekte, više nego na dijalog.

"Pokušavao sam da napravim čist film", rekao je on nedavno, naglašavajući da je koristio ogromne IMAX kamere i da je snimao na 70-milimetarsku traku, što je dva puta veće od uobičajenog formata, jer je želeo da učini to iskustvo "sveobuhvatno realnim".

Umesto da se oslanja na specijalne efekte, on je snimao na plažama gde se evakuacija odvijala i koristio je prave avione i brodove iz Drugog svetskog rata.

U ovoj mamutskoj produkciji igraju Kilijan Marfi, Kenet Brana, Mark Rilens, koji su bili deo verovatno najveće pomorske jedinice ikad korišćene na filmu.

"U jednom trenutku imali smo više od 60 brodova u vodi, uključujući tri minolovca, razarača i jedan brod bolnicu.

Oluje su pravile velike probleme tokom snimanja i čak uništavale kilometar dug sprud koji je sagrađen specijalno za potrebe filma, ali Nolan kaže da su mu istovremeno pružile "neverovatne kadrove, koje ne bi mogao da planira ili lažira".

Bitka za Denkerk

Desetog maja 1940. godne Nemačka kreće u ofanzivu na Belgiju, Holandiju i Francusku kao i na više stotina hiljada britanskih vojnika stacioniranih u Francuskoj u okviru Britanskoj ekspedicionog korpusa (British Expeditionary Force). Zanimljiva činjenica je da istog datuma nakon pada Norveške britanski parlament izglasava nepoverenje vladi Nevila Čembrlena i bira Vinstona Čerčila za premijera. On tom prilikom drži vatreni govor u kojem obećava Britancima da će se boriti u Francuskoj, da će se boriti na plažama, na morima i okeanima, da će se boriti u vazduhu i da se nikada neće predati. Događaji narednih mesec dana će tu njegovu tvrdnju staviti na najveći test.

Naime, pre svega zahvaljujući taktici koju je osmislio legendarni nemački general Hans Guderian, tvorac blickriga i modernog tenkovskog ratovanja, nemačke trupe prave neverovatan tenkovski proboj kroz Ardenske šume i praktično uspevaju da opkole francusku i britansku vojsku kod Denkerka. Posebno se ističe komandant 7. Panzer divizije, Ervin Romel, koji Guderijanov plan sprovodi maestralno – njegovi tenkovi napreduju dan i noć ka francuskoj obali i poslednjeg dana prelaze čitavih 48km pritom izgubivši uopšte kontakt sa komandom ali se ne zaustavljajući. Ukupno su u periodu između 10. i 20. maja napredovali nekih 300 kilometara na Zapad.

Situacija 26. maja izgleda skoro pa beznadežno za britanske vojnike u Francuskoj – Belgija se predala i to im odseca odstupnicu sa Severa, Romel ih je okružio sa juga i zbijeni su na plažama oko luke Denkerk. Čerčil naređuje hitnu evakuaciju svih britanskih i francuskih vojnika iz te oblasti od Kraljevske mornarice ali se ubrzo u operaciju uključuje i preko 300 malih privatnih i ribarskih brodova koji svi doprinose prevozu vojnika sa plaža.

Jedna stvar koja pogoduje Britancima jeste i da je Romel zaustavljen od Nemačke vrhovne komande o čemu postoje dosta oprečne informacije. Sa jedne strane je argument da su se komandanti i Hitler plašili močvarnog terena oko Denkerka, dok je sa druge strane informacija da je Herman Gering lično tražio da se dozvoli da Luftvafe uništi BEF na plažama. Sve u svemu tenkovi su zaustavljeni a nemački avioni sada preuzimaju primat u napadima na nagomilane trupe na obali. Međutim, oni ipak nisu toliko efikasni i bez obzira na velike gubitke i brodova i ljudstva Britanci uspevaju da povuku najveći broj trupa nazad na Ostrvo. Predveče 4 juna 1940. je bitka bila završena, svi britanski vojnici su povučeni a nemačke trupe ulaze u razoreni grad. Hitler proglašava pobedu, ali i Čerčil navodi ovu operaciju kao “čudo Denkerka”, dodajući međutim da se ratovi ne dobijaju evakuacijama i da Britaniju čeka veliki posao u nastavku rata.