Jevreji od BiH potražuju imovinu od 6 milijardi KM
Zakon o restituciji kojim bi se Jevrejima u BiH vratila imovina oduzeta tokom Drugog svetskog rata još uvek nije donesen i, uz Poljsku, BiH jedina je potpisnica Terezinske deklaracije koja još nije počela vraćati taj dug jevrejskoj zajednici.
Komentara 0
Vrednost imovine koja je oduzeta Jevrejima u BiH od 1941. do 1945. godine procenjuje se na blizu šest milijardi KM. Pre rata u BiH je živelo 14.000 Jevreja kojima je ustaško-nacistička vlast tokom rata oduzela svu imovinu koja je za vreme socijalizma nacionalizirana, a kasnije i privatizovana. Svi ovi procesi doveli su do toga da je nemoguće povratiti tu imovinu stvarnim vlasnicima bez zakona o restituciji, piše Klix.ba.
- Po pitanju restitucije u BiH ništa nije urađeno i mi smo jedina zemlja u regionu koja nije ništa poduzela na povratu imovine oduzete za vreme holokausta i posle toga u socijalističkom periodu Jugoslavije - rekao je za Klix.ba predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci.
Zakon o restituciji donesen je 2000. godine u BiH, ali samo na nivou Republike Srpske, i tadašnji visoki predstavnik Volfgang Petrič stavio ga je van snage jer se pitanje imovine treba rešavati na teritoriji cijele BiH.
Nacrt zakona koji je trebao biti donesen na državnom nivou nikad nije prošao u Parlamentarnoj skupštini, a na pitanje ko ga je tada opstruirao, Finci kaže da je to teško reći. Tada skinut s dnevnog reda, već 15 godina zakon nije razmatran.
Ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak je na konferenciji u Evropskom parlamentu u aprilu ove godine rekao da će učiniti sve da se pokrene pitanje povrata imovine, što je i jedan od preduslova za ulazak u EU, ali do danas ništa nije urađeno. Finci smatra kako je upitno koliko je jedan čovek u mogućnosti da pokrene ovo pitanje i da je možda problem što ga u toj nameri ne podržava matična stranka.
Svestan činjenice da se u našoj zemlji malo šta ješava bez pritiska međunarodne zajednice koja je glavni inicijator svih kretanja, Finci smatra da će se ovom problemu ozbiljnije pristupiti tek kada postane nemoguće izbegavati ga u procesu približavanja Evropskoj uniji.
Ministarstvo pravde je napravilo Nacrt zakona o restituciji, ali ga još uvek nisu plasirali. Kako dolazi ljetna pauza, do jeseni verovatno nema ništa od pokretanja ovog pitanja, a od jeseni će se svi baviti izborima, tako da je teško verovati da će se u sledećih godinu dana išta uraditi po pitanju povrata imovine.
- Jasno je da odluku o tome treba da donesu upravo oni koji koriste imovinu koja je nacionalizovana i sigurno je da će teško glasati za to - rekao je Finci dodavši da korist od ovakve situacije najviše imaju novi bogataši, tajkuni koji su se obogatili na nepošten način.
Vraćanjem imovine uveliko bi se olakšalo finansiranje jevrejske zajednice koja se, pored samodoprinosa članova, trenutno finansira tako što konkuriše na sve grantove koje daju opštine, kantoni ili entiteti.
Ukupna vrednost celokupne imovine pod restitucijom u BiH iznosi 55 milijardi dolara i odnosi se na blizu milion hektara zemljišta i tri miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora. Za povrat su, pored jevrejske, najviše zainteresovane i preostale tri verske zajednice u BiH.