"OSTALI SMO BEZ DVA ANĐELA" Zverski ubijeni Maja i Mihailo sahranjeni u ISTOM GROBU, intervenisali i lekari
Više stotina ljudi okupilo se na groblju Orlovača gde su danas sahranjeni Maja Đorđević (38) i njen sin Mihailo (4) koje je u sredu brutalno ubio Marko Nikolić ispred Centra za socijani rad u Rakovici.
Komentara 0
Rođaci i prijatelji okupili su se ranije ispred kapele u kojoj se održavalo opelo majci i sinu. Okupljeni nisu sakrivali suze, a plač je odjekivao grobljem. Neutešno su grlili jedni druge.
Najteže je bilo Majinom sinu iz prvog braka, koji je sve vreme bio sa ocem i tetkom Branislavom.
Maja i Mihailo ispraćeni su govorom koji je otkrio svu tugu za njihovim životima:
- Tužan je današnji dan, kada smo ostali bez naša dva anđela. Zlikovac ti je, Majo, uskratio sreću da deci pružiš najveću sreću, govorila je Majina komšinica i bliska prijateljica.
Jednoj od okupljenih je pozlilo na groblju, zbog čega je odmah reagovala ekipa Hitne pomoći. Lekarska ekipa intervenisala je zatim i zbog jednog dečka, koji je umalo izgubio svest.
Nakon služenja opela, povorka rodbine, prijatelja i kolega koji su u rukama uglavnom nosili belo cveće je krenula ka mestu gde će Maja i Mihailo biti sahranjeni.
U povorci koja je ispratila majku i sina bile su i brojne Majine kolege iz GAK "Narodni front".
Tela i Maje i Mihaila su u belim kovčezima spušteni na zemlju.
Lelek svih okupljenih odjekivao je grobljem, dok se Majini i Mihailovi najbliži poslednji put opraštali od njih.
Najtužniji su Majina sestra Branislava i Majin sin iz prvog braka, koji je u jednom danu ostao i bez majke i bez mlađeg brata.
Dok je sveštenik očitavao poslednju molitvu, u grobno mesta je najpre spušten kovčeg sa Majinim telom, a zatim je spušten i kovčeg sa telom njenog sina Mihaila.
Majka i sin sahranjeni su u jednom grobnom mestu.
- Velika je nesreća, pa je tuga velika, izjavio je sveštenik čitajući opelo nad dva bela kovčega.
Najbliži rođaci su tek skoro u šapat komentarisali kako je Maja bila veliki borac, kako je samo podigla Mihaila.
- Otišli su bez reči. Nisu to zaslužili. Duše naše, rekla je jedna rođaka.
Nakon sahrane, sestra Branislava je ostala da po grobu rasporedi cveće koje je doneto za nenu sestru i sestrića.