Zagreb bi sada da crta međe

STRUČNjACI iz Srbije i Hrvatske uskoro bi ponovo mogli da sednu za sto i pokušaju da se dogovore gde su zapravo granice između dve zemlje. Posle šest godina ćutanja u Zagrebu, signal da su spremni za nastavak razgovora poslala je nova šefica hrvatske diplomatije Marija Pejčinović Burić, rekavši da će Hrvatska formirati komisiju za granicu.

Inače, međudržavna diplomatska komisija za utvrđivanje granične linije formirana je još 2001. i održala je devet sednica. Poslednja je bila 2011. u Beogradu, kada je srpska delegacija, imajući u vidu udaljene stavove dveju strana, predložila da se pregovorima pristupi na višem političkom nivou. Domaćin desete sednice, trebalo je da bude delegacija Hrvatske, ali poziv za novu rundu razgovora u Beograd nije stigao.

Kako je "Novostima" preneto iz Ministarstva spoljnih poslova, delegacija Srbije je više puta u 2014. predlagala nastavak aktivnosti na ekspertskom nivou, što sa hrvatske strane nije prihvaćeno uz obrazloženje zauzetosti njihovih eksperata novim obavezama proisteklih iz članstva u EU.

Takođe, zbog postavljenja i penzionisanja dela srpske delegacije, naša vlada je u decembru 2016. imenovala nove članove o čemu je diplomatskim putem obaveštena hrvatska strana, sa napomenom o spremnosti za dalji nastavak pregovora o granici. Ali, odgovor hrvatske strane do sada nije dobijen.

Profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević kaže za "Novosti" da bi ovo pitanje trebalo rešiti na osnovu međunarodnog običajnog prava koje tretira granice. Po tom pravu, kako objašnjava, ako dođe do pomeranja toka reke, granica između država određuje se praćenjem "talvega" linije, odnosno linije najdubljih tačaka plovne reke.

- Ukoliko Beograd i Zagreb ne bi postigli dogovor, slučaj bi se rešavao arbitražom, ili pred Međunarodnim sudom pravde. Uveren sam da bi MSP primenio običajno pravo koje bi bilo u našu korist - kaže Milisavljević.

On, međutim, napominje da je sa političke tačke gledišta hrvatska pozicija jača, jer je ona članica Evropske unije, pa ovo pitanje može da poteže tokom pregovora Srbije sa EU o pristupanju, kočeći naše integracije.

TAČKE RAZMIMOILAŽENjA

Hrvati sve vreme osporavaju gotovo polovinu dunavske granice. Pri tom, Srbija se drži odluke iz 1945. po kojoj "linija" između dve države ide sredinom Dunava od mađarske granice do Iloka, dok komšije sa tim nisu saglasne jer je reka promenila tok, pa smatraju da je deo njihove zemlje ostao u Srbiji.