Struju ćemo dobijati od otpada iz Vinče

POSLE tri godine priprema, sledećeg meseca konačno počinje da se rešava najveći ekološki problem u Evropi - deponija Vinča. Na adresu gradske uprave stiglo je pet ponuda za javno-privatno partnerstvo. Otvaranje koverata biće 13. jula, i tada će se znati koja strana firma će o svom trošku sanirati i zatvoriti vinčansku deponiju, a od nove otpad pretvarati u električnu i toplotnu energiju.

- Od prvobitno 11 prijavljenih, priznate su kvalifikacije za pet kompanija, od čega očekujemo ponude iz najmanje tri, a možda i svih pet. To su FCC, Suez, Veolia, Urbaser... One važe za najveće firme na svetu koje se bave upravljanjem otpadom. U pitanju je proces sa kojim ovde nije bilo iskustva jer oni donose nove tehnologije. Za nas je to dobro, jer ćemo moći nešto da naučimo i da kasnije iskoristimo to znanje - otkriva za "Novosti" gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Prema njegovim rečima, procenjena vrednost za kapitalna ulaganja u deponiju je oko 300 miliona evra, a kompletan iznos obezbediće privatni partner. Prethodnih godina, za Vinču i njene kapacitete interesovalo se oko stotinu specijalizovanih kompanija i konzorcijuma. Izazov je veliki. Deponija se punila 40 godina.

Nova postrojenja koja će se izgraditi pokrenuće proizvodnju. Od otpada praviće se električna i toplotna energija. Ugovor o javno-privatnom partnerstvu je takav da će posle 20 ili 25 godina te fabrike ostati u rukama grada. Kompanija partner će samo na određeno vreme upravljati deponijom, a prestonica će zadržati pravo da određuje visinu komunalnih naknada i da ih naplaćuje od građana.

- Deponija će biti zatvorena i sanirana i neće se koristiti istorijski, postojeći, već novi, generisani otpad. Kada će fabrika biti izgrađena zavisi od svakog pojedinačnog ponuđača. U slučaju da neka ponuda podrazumeva tehnički najkomplikovanija rešenja, period izgradnje postrojenja bi bio tri godine. Ovo je veoma ozbiljan posao kojim se decenijama niko nije bavio, a koji mi sad pokušavamo da uradimo u poslednje dve i po godine - kaže Mali.

Projekti se navode kao ekološki i estetski standardizovani, a veoma okvirna predviđanja su da će novo postrojenje proizvoditi oko 30 megavata električne, odnosno 100 megavata toplotne energije, u zavisnosti od toga koliko se novog, generisanog otpada prikupi.

Deponija u Vinči izgrađena je pre četiri decenije i ne samo da ne zadovoljava standarde današnjice, već je označena kao najcrnja tačka u Evropi. Povodom toga, gradonačelnik Mali osvrnuo se i na veliki problem koji u ovom trenutku zadaje glavobolju - požar u dubini deponije, koji tinja od 18. maja. Vetar širi dim, a građani su zabrinuti.

- Sa deponije u Vinči nema sivog dima, već samo belog metanskog koji se pretvara u vodonik i on nije opasan i štetan po zdravlje. Borimo se svakog dana. Gasimo i zatrpavamo. Na nekim mestima u deponiji visina smeća je 50, 60 ili 70 metara - zaključuje Mali.

NASLAGE SMEĆA do 70 METARA

U PRETHODNE četiri decenije smeće se u Vinči taložilo i dostiglo visinu od 50 do 70 metara. To predstavlja glavni problem jer se vatra širila na velikim dubinama, pa je i gašenje bilo nemoguće, već se postojeće đubre zatrpavalo zemljom. A dosta su pomogle i atmosferske padavine.