Izvor: B92, 27.Avg.2014, 09:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se veruje da mešoviti brak nije lak?
Izazovi i prepreke među partnerima koji nisu iste nacije, vere ili rase: Kad ljubav prođe, ostaju razlike u kulturi, a nerazumevanja postaju intenzivnija. Svađa može da "plane" i dok biramo ime deteta.
Balkanska temperamentnost
Sociolozi kažu da je veliki problem za ljude sa Balkana što su temperamentniji od većine, pa nerazumevanje u braku nastaje kada prirodni "emotivni višak" moramo da potisnemo, jer nas supružnik, koji pripada drugoj kulturi, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razume. Iz bojazni da ćemo biti protumačeni kao čudaci, radije se povlačimo u sebe, što nije dobro na duže staze.
Foto: Sean McGrath/Flickr.com
Vesna M. (36) je iz Novog Sada. Pjer R. (38) iz Dankerka u Francuskoj. Posle deset godina braka i 17 meseci veze, prestali su da se vole. Drugima se činilo - tek tako.
Oni, međutim, znaju da ljubav nije iščezla u trenutku, nego je umirala lagano i bolno. Ugušile su je učestale svađe, kojima su doprinele kulturološke razlike koje su se i na početku prepoznavale, ali nisu vređale.
Bile su simpatične i izazovne. Vesna je sa zadovoljstvom učila francuski jezik, preselila se u Pjerovu zemlju, prihvatila običaje njegovog naroda. To što je ona bele rase, za njega je bila prava egzotika. Obećao je da će progovoriti srpski jezik i da će svake godine odlaziti u Novi Sad.
A onda je Vesna sve više vremena provodila u Srbiji jer se osećala neshvaćeno i usamljeno, a Pjer sve manje želeo da sluša kritike na račun njegove arogancije, pametovanja, temperamenta.
U priču se umešala i vera. Kada je prošla zanesenost, i njemu i njoj se činilo da su širom otvorili oči i na sve razlike koje su ih nekada privlačile, počeli su da gledaju kao na breme. Dalje nisu mogli da ga nose.
Ovo je priča o mešovitim brakovima. O tome da li su komplikovaniji, zahtevniji i sa bolnijim posledicama ili su bogatiji, uzbudljiviji, dinamičniji. Ili su naprosto isti - ni jednostavniji ni komplikovaniji, ni bolji ni gori.
Većina istraživanja pokazuje da kada među partnerima koji su različite vere, nacije ili rase prestane ljubav, nerazumevanja postaju intenzivnija, a rasprave učestalije i eksplozivnije. Ono što nam je do juče bilo magično privlačno, pa smo s ljubavlju usvajali običaje naroda našeg partnera i hvalili tradicionalne specijalitete koje nam je pravio, postaje okidač za svađu. Ništa nam više nije ni zabavno ni ukusno.
Sagovornik "Života plus" Marko Braković, andragog i psihoterapeut u Defektološkom savetovalištu "Entera", kaže da se situacija po tom pitanju kod nas, ipak malo promenila:
- Iskustvo kolega koji su radili na poboljšanju odnosa partnera iz mešovitih brakova, govori da su njihovi današnji problemi više vezani za svakodnevne bračne, finansijske i emotivne aspekte nego za nacionalno, versko ili rasno poreklo. Kao da je preživljavanje u ovim surovim vremenima malo stavilo u zapećak takva pitanja, što ne znači da su ona nestala. Njihovi problemi su sada, pre svega, ekonomske prirode, što možemo da vidimo po sve većem broju Albanki koje se udaju za Srbe, da bi kako tako došle do egzistencije i eventualnog potomstva.
Jasno je da dokle god traje zaljubljenost, a još više faza opčinjenosti, kulturološke razlike ne predstavljaju kamen spoticanja. Roditelji, s jedne i s druge strane, neretko upozoravaju decu da ne bi trebalo da ozvaniče vezu sa nekim ko nije iz našeg "krda", a ponekad ni prijatelji ne znaju da prećute, jer im se ne sviđa to što smo otišli predaleko u odnosu sa nekim ko se „ne preziva na ić”. Međutim, zaljubljena glava to obično ne čuje. Ili odbija da čuje, jer veruje da ljubav sve pobeđuje. Ali, šta može da se desi kada najdublje strasti splasnu?
Foto: Bùi Linh Ngân/Flickr.com
Na pitanje šta može da bude glavni okidač za svađu ili razvod u ovakvim vezama, Braković kaže: - Obično su to neostvarene ideje i želje koje je neko imao pre venčanja. Ako brak ne ostvari naša očekivanja, onda se vrlo lako upada u krizu, zbog čega je važno da se na početku zna šta su naša, a šta partnerova očekivanja. To se postiže na lak način koji ljudi često izbegavaju - iskrenim razgovorom. Ovo važi za sve, pa i mešovite brakove.
- Kada prestane ljubav, važno je da još postoji poštovanje i iskreno prijateljstvo. Onda se takav odnos može održati, iako je zaljubljenost kao idealizacija partnera odavno prošla. Važno je znati da je brak često posledica društvenih očekivanja i interesa, a ne toliko iskrene želje. Otuda je broj razvoda sve veći, a sve je manje spremnosti na kompromis. Narcisoidizacija modernog čoveka u doba masovne potrošnje loše utiče na svaki, a pogotovo na mešoviti brak - objašnjava Braković.
Sociolozi podsećaju da su očekivanja i potrebe koje imamo od partnera iz druge kulture različiti u odnosu na one koje imamo od muža ili žene iz sopstvene. Na početku ni ne očekujemo da nas stranac razume i isprati kao "domaći", jer nam je zabavno da mu približavamo naš svet i spoznajemo njegov. Kada počnemo da živimo realan život, sa svakodnevnim stresovima koje on nosi, a kod kuće ne možemo da se izjadamo na maternjem jeziku ili kada nekome čija vera propoveda drugačije poglede na svet ne možemo da objasnimo šta nas to muči, počinjemo da pucamo. Braković je, međutim, optimista i veruje da razlike mogu da se prilagode.
- Uz ljubav, trud i iskrenu želju, sve može da se postigne - tvrdi naš sagovornik. - Zapravo, sve različitosti ne bi trebalo uopšte da nam smetaju, ako smo se već odlučili za mešoviti brak. Ukoliko odluka nije bila iskrena, već motivisana nečim drugim, onda te navike i običaji veoma brzo zasmetaju nekome od partnera. Ili čak i jednom i drugom.
Svi se slažu da je situacija daleko manje komplikovana kada par nema decu. Ali, sa rađanjem potomaka, problemi se često usložnjavaju. Za početak - svađa može da "plane" dok biramo ime deteta. Koje god da izaberemo, teško da ćemo zadovoljiti "ukus" obe nacije ili vere. Ozbiljniji problem je kako vaspitati mališana, koji je i "naš" i "njihov", a da ni "naše" ni "njihovo" ne prevagne. Braković podseća na lepotu odrastanja u mešovitim brakovima, jer su ta deca po pravilu bogatija za običaje, praznike, jezike... Ona su u startu u prednosti u odnosu na vršnjake koji žive sa roditeljima koji potiču iz iste kulture. Najvažnije je, smatra Marko, da se kao i svaka druga deca odgajaju u duhu tolerancije prema pripadnicima drugih nacija i kultura.
- Nažalost, takva deca su prva stradala u ratovima na ovom prostorima, jer im je bilo veoma teško da poveruju da će se komšije, koje čak pripadaju u istom kulturnom prostoru, ubijati zbog vere ili zastave. Ipak, odgajati mališana kao šovinistu je takođe veliki rizik. Decu ne valja previše štititi od života, treba im objasniti kako zaista stoje stvari, ali prevelika strogost po svakom, pa tako i po pitanju nečije nacinalnosti, nije preporučljiva - upozorava Braković.
Ipak, koliko god vera, nacija ili rasa bili uticajni faktori, ljubav se tu i dalje pita. Samo je važno da je negujemo.
Foto: Vladimir Pustovit/Flickr.com
Miroljub Stamenović (60), umetnik
- Bio sam 25 godina u mešovitom braku, pa imam loša iskustva koja ne bih ponovio. Ona je Slovenka, ja Srbin, što nije bilo ništa čudno u vreme SFRJ. U početku, dok smo bili zaljubljeni, nikakva razlika se nije videla, a onda, kada smo se osvestili, shvatili smo koliko smo drugačiji. Nije ljubav prestala, nego su razlike zbog druge vere i nacije postale nepremostive. Što kaže jedan pravoslavni sveštenik iz Kopra, gde sam živeo: "Ženi kravu iz svog sela, cveće beri u svom parku". U pravu je, sada znam.
Milan Jovanović (35), programer
- Pošto sam ateista, logično je da mi je svejedno ko je koje vere. Oženjen sam, ali da nisam, ne vidim nikakvu prepreku da uđem u brak sa nekim ko je druge nacije.
O rasistima ili onima koji imaju nešto protiv bilo kakvog "mešanja" mislim da nisu normalni.
Milica Krstić (22), studentkinja
- Nikada mi se nije svideo neko ko je drugačiji, možda zato što imam predrasude prema svakome ko nije pripadnik mog naroda. Mislim da takav brak ne može da opstane, a ni moji to ne bi prihvatili. Roditelji su mi otvoreno rekli da su protiv toga.
Slavko Rakić (65), penzioner
- Moja pokojna žena je bila katolkinja, a ja pravoslavac, ali smo imali lep brak i dobili smo divnu decu. Nikada nismo osećali da smo različiti, uvek smo se dobro slagali i razumeli. Možda se to komplikuje kada su supružnici druge rase, ali ne mogu da tvrdim.
Snežana Živanov (21), frizerka
- U suštini nemam predrasude prema ljudima iz druge kulture. Mislim da mi se ne bi svideo crnac ili Kinez, pa bi ih u startu odbila ako bi mi se udvarali. Jedino ako mi se baš mnogo ne dopadne neko drugačiji, mada imam dečka, pa ne verujem da bi se to dogodilo. S druge strane, moji roditelji se ne mešaju u moj izbor i nikada mi ne bi branili brak s nekim ko je druge vere ili rase.
.jpg)
