Izvor: B92, 31.Jul.2015, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo su najveće pretnje čovečanstvu
Velike prirodne nepogode, ratovi i sukobi su krize s kojima se čovečanstvo nosi u ovim trenucima, ali šta je s budućim generacijama? Šta je s s katastrofalnim događajima koji bi u budućnosti mogli da prekinu istoriju čovečanstva na Zemlji?
Da čovečanstvo izumre, posledice bi bile nesagledive, ne samo po našu planetu, već moguće i po sam svemir. Nestalo bi sve što bi čovek postigao do tog trenutka, svo znanje i sav potencijal budućih genracija nepovratno bi nestali. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zbog toga čovečanstvo sebi ne može da dozvoli neuspeh u prevenciji mogućih rizika po svoju egzistenciju.
Iz trenutne perspektive, čovečanstvu u budućnosti prete sledeći scenariji, koje prenosi iflscience.com.
1. Nuklearni rat
Bila bi potpuna greška misliti da je nuklearni rat nemoguć, bez obzira na to što su dosad upotrebljene ‘samo’ dve nuklearne bombe protiv ljudi, i što su zalihe nuklearnog naoružanja manje nego u periodu Hladnog rata.
Nuklearni rat između svetskih supersila značio bi smrt za stotine miliona ljudi, što direktne, što kao rezultat njegovih posledica.
Međutim, iako bi u pitanju bila katastrofa nezamislivih razmera, samo po sebi, to ne bi označilo kraj čovečanstva.
Efekti radijacije atomskih bombi često se prenaglašavaju, jer dok su lokalno smrtonosni, globalno nemaju takav efekt, a i radijacija nakon detonacije atomske bombe u relativno kratkom vremenskom roku gubi intenzitet.
Prava pretnja bila bi nuklearna zima, odnosno prašina koja bi se uzdigla u atmosferu i koja bi blokirala sunce na period od nekoliko godina. To bi uticalo na globalnu poljoprivredu, a time bi prouzrokovalo i glad milijardi ljudi, kao i rizik od raznoraznih bolesti i druge popratne posledice.
2. Pandemija prouzrokovana bioinženjeringom
Prirodne pandemije ubile su više ljudi nego ratovi, ali imaju slabo izgled da postanu čovekova egzistencijalna pretnja, jer se obično nađe neko ko je otporan ili imun na patogen, a time i potomci takvih osoba imaju velike šanse da budu još otporniji ili naslede imunitet od roditelja.
Evolucija jednostavno ne favorizuje parazite koji ubijaju organizam svojih domaćina pa je stoga, na primer, sifilis prešao iz smrtonosnog ubice u hroničnu bolest.
Rizik da neko u ovom trenutku namerno oslobodi smrtonosni patogen jeste vrlo mali. Ali, kako biotehnologija postaje sve naprednija i jeftinija, više grupa imaće mogučnost da napravi neku smrtonosnu bolest.
Dok su šanse za korišćenje smrtonosnih virusa i bakterija kao oružja vrlo male, to ne znači da je cela stvar nemoguća. Koliko puta ste negde čuli izreku da bi svet bio bolji bez ljudi?
3. Superinteligencija
Inteligencija bazirana na softveru može vrlo brzo da evoluira, od nivoa ispod čoveka, do nečeg neverovatno moćnog. Dok se biološka inteligencija ne može jednostavno nadograditi, nadogradnjom računara kroz tehnološki razvoj, otvara se prostor sve bržim i bržim procesorima, koji mogu u deliću sekunde da obrade nezamislivu količinu podataka.
Stručnjaci pretpostavljaju da bi super inteligencija mogla da postane moguća kad softver postane dovoljno dobar da počne da proizvodi bolji softver. Da se takav skok i dogodi, stvorila bi se odjednom i ogromna razlika u potencijalnoj moći pametnog sistema i ostatka sveta. Ako se ciljevi ne bi uskladili pre toga, to bi bio recept za globalnu katastrofu.
Ali, niko zapravo ne zna da li su nagle i moćne eksplozije inteligencije moguće, a nemamo ni pravu ideju koliko bi opasne mogle da budu različite forme super inteligencije ili kako bi strategija njihovog smanjivanja radila. Od svih rizika na listi, super inteligencija ima najveći potencijal da bude ili masivan rizik, ili samo ‘fatamorgana’.
4. Nanotehnologija
Nanotehnologija podrazumeva kontrolu materije s preciznošću na nivou atoma i molekula, što samo posebi nije opasno - štaviše, vrlo je korisno i vrlo iskoristivo u praksi. Ali, baš kao i kod bioinženjeringa, nanotehnologija je jednako sklona zlopotrebama, protiv kojih bi se bilo vrlo teško boriti.
Pod ozbiljnom pretnjom ne smatra se proizvodnja samoreplicirajućih nanostrojeva, jer bi to bilo izuzetno teško izvesti. Prava opasnost leži u atomski preciznoj proizvodnji, na primer, naoružanja. U svetu u kojem bilo koja vlada može kao na traci da štampa razne vrste naoružanja, svetska sigurnost bila bi u velikom padu.
Ta oružja mogla bi da budu veličine delića milimetra, precizna i lako primenjiva, poput 'pametnog otrova' koji se širi poput bojnog otrova, ali isto tako pritom traži svoje žrtve. Mogućnosti su ogromne, a time bi rastao i rizik za ugroženost ljudske egzistencije.
5. Nepoznato
Strah od nepoznatog je prilično poznat svima nama. I uvek treba računati na opciju da tamo negde postoji nešto s čim još nismo upoznati i što može predstavljati potencijalnu opasnost.
.jpg)
