Izvor: B92, 24.Okt.2014, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivene porodice komete oko bliske zvezde
Francuski tim astronoma je proučavao skoro 500 individualnih kometa koje orbitiraju oko zvezde Beta Pictoris i otkrio je da sve one pripadaju dvema različitim porodicama vansolarnih kometa: starim vansolarnim kometama koje su nekoliko puta proletele u blizini zvezde i mlađim vansolarnim kometama koje su posledica skorašnjeg raspada jednog ili više većih objekata, prenosi ESO.
Flavien Kiefer (IAP/CNRS/UPMC), vodeći autor novog istraživanja predstavio nam je ovu priču: "Beta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Pictoris je veoma zabavna meta posmatranja! Detaljna posmatranja njenih vansolarnih kometa daju nam tragove pomoću kojih bolje razumemo procese koji se odigravaju u jednom ovakvom mladom planetarnom sistemu.
U poslednjih tridesetak godina astronomi su primetili suptilne promene u sjaju Beta Pictorisa, za koje se smatralo da su posledica prolaska kometa ispred same zvezde. Komete su mala tela, veličine od tek nekoliko kilometara, ali su bogata ledom, koji isparava kada se približavaju zvezdi stvarajući džinovske repove gasa i prašine koji apsorbuju deo svetlosti koja kroz njih prolazi. Prigušena svetlost vansolarnih kometa gubi se u jarkoj svetlosti zvezda, te ih je nemoguće snimiti direktno sa Zemlje.
U cilju proučavanja vansolarnih kometa oko Beta Pictorisa, tim je analizirao više od 1000 posmatračkih sesija prikupljanih između 2003. i 2011. godine uz pomoć HARPS instrumena na ESO 3.6-metarskom teleskopu na La Silji u Čileu.
Beta Pictoris je mlada zvezda koja se nalazi na oko 63 svetlosne godine od Sunca. Stara je oko 20 miliona godina i okružena ogromnim diskom materijala - veoma mlad i aktican planetarni sistem u kojem se gaa i prašina proizvode "isparavanjem" kometa i sudarima asteroida.
Istraživači su odabrali uzorak od 493 različite vansolarne komete. Neke od njih su posmatrane po nekoliko puta i po nekoliko sati. Merenja brzine i veličine gasovitih oblaka dobijene su detaljnom analizom. Moguće je dedukovati čak i neke od orbitalnih parametara svake od ovih kometa, poput njihovog oblika i orjentacije orbite, kao i udaljenosti od zvezde.
Ova analiza nekoliko stotina vansolarnih kometa u jednom vansolarnom sistemu planeta je jednistvena. Otkrila nam je prisustvo dve različite porodice vansolarnih kometa: porodica starijih vansolarnih kometa čije orbite kontroliše masivna planeta i druga, verovatno nastala nakon raspada nekog od većih objekata. Različite familije kometa prisutne su i u našem Sunčevom sistemu.
Vansolarne komete prve porodice odlikuju se različitim orbitama i slabom aktivnošću sa niskom stopom proizvodnje gasa i prašine. Ove osobine nam ukazuju na činjenicu da su ove komete iscrpele svoje zalihe leda tokom višestrukih prolazaka u blizini zvezde Beta Pictoris, prenosi sajt Evropske ju\ne opservatorije.
Vansolarne komete koje pripadaju drugoj porodici su mnogo aktivnije i imaju skoro identične orbite. Ovakav set osobina ukazuje nam da je ova porodica ima isto poreklo: najverovatnije je došlo do raspadanja nekog većeg objekta čiji fragmenti sada kruže oko Beta Pictorisa.
Flaviena Kiefer zaključuje: "Prvi put se desilo da je statistička studija odredila fiziku i orbite za veliki broj vansolarnih kometa. Ovaj pristup daje nam izuzetan uvid u mehamizme koji su bili na snazi u Sunčevom sistemu nešto nakon njegovog formiranja, pre oko 4.5 milijardi godina".
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor.
Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Vi[e informacija na sajtu ESO: http://www.eso.org/public/serbia/news/eso1432/.
.jpg)
