Izvor: B92, 05.Mar.2015, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada bi umesto Sunca na nebu bila neka druga zvezda...
Jedan od najspektakularnijih trenutaka u toku dana je svakako zalazak sunca. Nekoliko minuta pre nego što potone za horizontom, nebo se oboji u narandžaste, purpurne i crvene nijanse.
To se događa zato što molekuli u Zemljinoj atmosferi ulaze u interakciju sa sunčevom svetlošću u procesu poznatom kao rasejanje.
Kada čestica svetlosti udari u molekul, ona odskače i odlazi u nasumičnom pravcu. Pošto se plava svetlost lakše rasejava od bilo koje druge boje svetlosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nebo danju izgleda plavo.
Međutim, tokom zalaska i izlaska sunca, svetlost prolazi kroz više slojeva atmosfere i svetlost mora da prođe pored više molekula vazduha, pre nego što dođe do nas.
Veći deo plave svetlosti se rasejava u tom periodu, nego tokom dana, a ono što ostane – crvena, narandžasta, zlatno žuta – predstavlja boje sunca.
Martin Vargić iz Halcyon Maps napravio je niz fotografija zalaska na kojima je sunce zamenio drugim zvezdama iz naše galaksije.
U zavisnosti od toga koliko je vrela ili hladna, boja zalaska sunca varira od crvene do plavo bele, pri čemu su crvene najhladnije, a plavo bele najvrelije.
U uglu svake slike stoji ime zvezde i njena masa u poređenju sa našim suncem.
Foto: halcyonmaps.com
Sunce ima masu oko 330.000 puta veću od Zemljine. Čini 99,86 % mase celog Sunčevog sistema. Po hemijskom sastavu tri četvrtine mase Sunca čini vodonik, dok je ostatak uglavnom helijum, a manje od dva odsto čine teži elementi kao što su kiseonik, ugljenik, neon, gvožđe i drugi. Prema spektralnoj klasi, Sunce spada u klasu G2V ili - žuti patuljak, zato što je vidljiva svetlost najizraženija u žutozelenom delu spektra. Dakle, iako je svetlost sa Sunca bela, zbog raspršenja svetlosti u Zemljinoj atmosferi izgleda žuto na plavoj podlozi neba. Udaljenost od Zemlje – 149 miliona kilometara.
Foto: halcyonmaps.com
Najbliža zvezda koju možemo videti sa severne hemisfere. Crveni patuljak 2.000 puta tamniji od Sunca pa ga ne vidimo golim okom. Masa mu je 0,144 Sunčeve. Udaljenost šest svetlosnih godina od Zemlje.
Foto: halcyonmaps.com
Crveni patuljak koji se nalazi u našem neposrednom komšiluku, udaljena 20 svetlosnih godina od Zemlje. Masa je jedna trećina Sunčeve i 89. je najbliža zvezda našem sistemu. Ima planetarni sistem s tri planete. Sjaj joj je svega 0,2 odsto našeg Sunca.
Foto: halcyonmaps.com
Nama najbliža zvezda slična Suncu domaćin je pet planeta od kojih su dve možda pogodne za život. Udaljena 12 svetlosnih godina od Zemlje, ima 78 odsto mase i 55 odsto svetlosti Sunca.
Foto: halcyonmaps.com
Dvojni sistem zvezda Kepler-35A i Kepler-35B koje imaju 89% mase i 81% sunčeva sjaja
Foto: halcyonmaps.com
Višestruka i najsjajnija zvezda južnog sazvežđa Kentaur i treća najsjajnija zvezda na našem nebu. Posle Sunca najbliža zvezda Zemlji, udaljena 4,3 svetlosne godine. Ima 110% mase i 151,9% sunčevog sjaja.
Foto: halcyonmaps.com
Najsjajnija zvezda u sazvežđu Malog psa. Osma najsjajnija zvezda našeg noćnog neba. Masa mu je 1,4 puta veća od sunčeve i sjajniji je čak 6,9 puta.
Foto: halcyonmaps.com
Najsjajnija zvezda na noćnom nebu i prema procenama tako će ostati u narednih idućih 210 hiljada godina. Udaljen od Zemlje 8,6 svetlosnih godina, dvostruko je masivniji i čak 25 puta sjajniji od našeg Sunca.
Foto: halcyonmaps.com
Najsjajnija zvezda u sazvežđu Blizanaca, udaljena od Zemlje 33,78 svetlosnih godina. Masom je dvostruko veći od Sunca i ima devet puta veći radijus. Sjaj mu je 43 puta veći od naše zvezde.
Foto: halcyonmaps.com
Četvrta najsjajnija zvezda noćnog neba i najsjajnija zvezda severnog neba u sazvežđu Volar. Udaljena je 36,7 svetlosnih godina od Zemlje. Masom vrlo slična našem Suncu (ima 1,08 sunčeve mase), ali najmanje je 110 puta sjajnija u vidljivom delu spektra.
Foto: halcyonmaps.com
Najsjajnija zvezda u sazvežđu Bika. Njegovo ime doslovno prevedeno s arapskog znači "pratilac" jer na noćnom nebu prividno "prati" Plejade. Ima masu 1,7 puta veću od sunčeve i sjaji oko 45 puta jače od naše zvezde.
.jpg)
