Izvor: B92, 30.Jul.2016, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoking apeluje: Promenite odnos prema novcu!
Stiven Hoking poziva na podeljenu “postbregzitsku” Britaniju da razmotri svoja gledišta o novcu i materijalnom bogatstvu.
U eseju koji je napisao za Guardian, slavni fizičar ističe koliko je referendum o ostanku ili odlasku iz Evropske unije bio pod uticajem stavova o bogatstvu i načina na koji društvo novac gleda kao prioritet.
“Novac je važan zato što ljudima omogućava slobodu”, piše on. “I ranije sam govorio o svojoj zabrinutosti da će Vlada željom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da smanji troškove uskratiti podršku studentima s posebnim potrebama, podršku koja je bila toliko značajna za mene tokom cele moje karijere. U mom slučaju, naravno, novac je pomogao ne samo kako bi mi omogućio karijeru, nego me je i doslovno održao u životu. Novac može osloboditi pojedince, baš kao što siromaštvo može da ih zarobi i ograniči njihove potencijale, na njihovu i na štetu celog čovečanstva”.
Kao čovek s teškim invaliditetom, Hoking kaže da je u jedinstvenoj poziciji u odnosu na novac, budući da mu je on potreban da bi radio, ali da materijalna dobra ne bi mogla da mu ponude nešto što bi on ikada mogao da smatra vrednošću. On kaže da je takav stav sve rasprostranjeniji i da pitanje o stvarnoj vrednosti novca ugrožavaju važne promene za buduće generacije.
“Ljudi počinju da preispituju vrednost čistog bogatstva. Da li su znanje i iskustva važniji od novca? Da li imetak može da stoji na putu ispunjenju? Da li zaista možemo da posedujemo nešto ili smo samo privremeni vlasnici?”, pita se Hoking.
On apeluje na Britaniju da prihvati svoju sudbinu i da promeni opšti stav prema novcu koji je i podstakao podele u zemji, upozoravajući da je ljudska rasa u “opasnim vremenima”.
“Takva goruća pitanja zahtevaju od nas da sarađujemo, svi zajedno radimo na zajedničkoj viziji i obezbeđujemo opstanak čovečanstva. Treba da se prilagodimo, razmislimo, promenimo fokus i neke ključne pretpostavke o tome šta nam znače bogatstvo, imovina, ‘tvoje’ i ‘ moje’. Baš kao i deca, moramo da naučimo da delimo ono što imamo. Ako omanemo, onda će sile koje su doprinele bregzitu, zavist i izolacionizam, ne samo u Velikoj Britaniji, nego i celom svetu, a koje cvetaju u uslovima u kojima ljudi ne žele da dele, u kulturama vođenim uskom definicijom bogatstva i neravnopravne raspodele, samo dodatno ojačati. Ako se to desi, ne bih dao optimistične prognoze kad je reč o budućnosti naše vrste”.
.jpg)
