Izvor: Lepota i zdravlje, 15.Apr.2015, 15:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

P&O: Endokrinologija (DZ Dr Ristić)

Na vaša pitanja odgovara: dr Veselinka Jovanović, endokrinolog DZ Dr Ristić – članica MediGroup P: Pošto imam neredovne cikluse i policistične jajnike već 10 godina, ginekolog me je uputila da uradim OGTT i insulinemiju. Odradila sam i hormone štitne žlezde i oni su ok. Radila sam OGTT i insulimeniju sa 100 g. Rezultati su mi: 0″ Glukoza 5,25 (3,33-6,10) Insulin 14,7 (6,0-27,0) 60″ Glukoza 7,9 Insulin 70,5 120″ Glukoza 120 Insulin 67,4 180 ” Glukoza 3,46 Insulin 35,0 Molim Vas za mišljenje i tumačenje razultata. O: Na osnovu nalaza testa je dokazano da imate insulinsku rezistenciju te je potrebno da se javite vašem lekaru radi uvođenja terapije. P: Imam problem sa štitnom žlezdom. Naime, ona ke blago uvećana, tačnije desni lobusa, u celini nehomogena parenhima i sa cisticnom promenom, promera 17 mm X 9mm X 7 mm – cista je bez intraluminalnih patoloških odjeka. Poslednje analize koje sam radio su: Kalcitonin: 10.06 pg/ml Pth intact: 48.42 pg/ml Tireoglobulin: 17.32 ng/ml Tireoglobulinska antitelä: 20.0 IU/ml Mikrozomalna antitela: 10.0 IU/ml Autoantitela na TSH receptore: 0.96 IU/L Interesuje me da li postoji razlog za brigu jer je kalcitnon iznad granica normale, i koji je najbolji način za lečenje i njegovo smanjenje. O: Blago povišena vrednost kalcitonina nije opasna i ona se može javiti i kod lezije žlezde, ne samo u slučaju postojanja nodusa. Ne postoji način na koji možete da utičete na njegovu vrednost niti lekovi kojim se snižava. Potrebno je samo dalje praćenje. Ukoliko bude nodus imao tendenciju rasta, obavezno uraditi FNA biopsiju. P: Ja Sam stalno umorna, srca mi ubrzano radi. Kosa mi mi jako opada, puno se znojim, nervozna sam, nokti mi pucaju. Pitam da li su to simptomi koji upućuju na loš rad štitne žlezde? O: Navedene tegobe mogu ali i ne moraju biti vezane za štitastu žlezdu ali ukoliko neko u porodici ima oboljenje žlezde, obavezno je da proverite njenu funkciju. P: Moja starost je godinu. Osim “Atoris-a”od 20mg. ne primam drugu terapiju. Od endokrinologa sam posle EHO pregleda tiroide dobila sledeći izvestaj: Dg. Struma mulinodosa euthyreotica Tiroidna žlezda je izoehogena, homogena sa urednom formom. Desni lobus je ceo pretvoren u hipoizoehogen nodus, mešane strukture, sa tankim hipoehogenim halom (šta je to, pitam?), periferni tip vaskularizacije, dimenzije 2,7sm x 1,9sm. U predelu levog lobusa notira se hipoehogen nodus, jasno ograničen, mešane strukture, perifernog tipa vaskularizacije, dimenzije 1,3sm.x 1,1sm. Lab. analize: Anti-TPO – Free T4 – 1.11 (normal 0.90 – 1.80) TSH – 1.62 (normal 0.400 – 4.00) Trenutno sam bez terapije. Kontrola posle 6 meseci. Punkcija – nalaz: nema maligniteta. Na obe nadbubrežne žlezde imam adenome po 2sm. Da li je to povezano sa bolestima tiroide? Šta znače ovi rezultati? Koliko je opasno? Čini mi se da su mi hormoni na nižoj granici. Da li ja to prelazim u hipo? Da li bi trebalo da primam neku terapiju? O: Poštovana Branka, vi imate polinodoznu strumu, odnosno uvećanje štitaste žlezde sa više nodusa uz normalan nalaz hormona, što znači da je funkcija žlezde očuvana i da ne prelazite ni u smanjenu ni povećanu funkciju. Ovakvi nodusi, posebno ukoliko se nađu u kombinaciji sa Tu promenama na nadbubrrežnim žlezdama, zahtevaju detaljnije ispitivanje od same biopsije nodusa, te mi takve pacijente upućujemo na naš Institut za endokrinologiju. Savetujem vam da u okviru vaše nadležne ustanove obavite detaljanije ispitivanje. P: Imam problem sa štitnom žlezdom, dijagnoza Hypothyreoidismus specificatus, alius. Rezultati analiza su T3 1.61 ; T4; TSH varira od 58.42 do 00.4; zadnji nalaz 5.09; a-TPO 223; ATG je veći od 20. Uzimam lek tivoral 75 mcg svakog dana. Lečim se od 22.1.2014. Htela bih da znam nešto više o toj bolesti. Napominjem da sam 2010 godine imala infarkt miokarda. Ugrđena je implantacija stenta uLAD I 2 stenta u RCA .I pod terapijom sam. O: Vi imate autoimuno zapaljenje štitaste žlezde koje nastaje kao posledica poremećaja imunog sistema, u smislu da imunitet pojedine elemente štitaste žlezde prepoznaje kao strano telo te je napada dovodeći do njene destrikcije i smanjenja funkcije. Lek koji uzimate je sintentski hormon štitaste žlezde koji se daje radi nadoknade i terapija je doživotna, oscilacije u vrednosti TSH ultra nastaju ukoliko nije data adekvatna doza leka. Oboljenje nije strašno ni opasno, ali je potrebno redovno uzimanje terapije i praćenje. P: U poslednja dva meseca pojavile su mi se dlačice po celom telu. I po mestima gde ih do sad sigurno nisam imala a to su lice (obrazi, brada, zulufi), ramena, leđa, po celim grudima, stomak, donji deo leđa pa čak i na donjem delu zadnjice. Neke su duže i svetlije a neke baš kratke i crne i na tim mestima imam sve kao crne tačkice naročito po grudnom kosu i vratu sto mi predstavlja užasan problem i kompleks. Šta mislite, koji uzrok moŽe da bude i Šta da radim? Inače, stara sam 21 god. i nemam nikakvih zdravstvenih problema, ne koristim nikakve lekove. O: Bilo bi dobro da uradite ginekološki pregled i da se prekontrolišu polni hormoni. Imate pitanje? Obratite se stručnjacima iz Doma zdravlja “Dr Ristić”, članica MEDIGROUP. Kliknite ovde.

Nastavak na Lepota i zdravlje...