Izvor: Lepota i zdravlje, 23.Jan.2017, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Infoklinika: Imate li sindrom nervoznog srca? Ova pitanja to mogu otkriti
Rubriku Infoklinika, koju na našem portalu možete pratiti svakog ponedeljka od 12 h, realizovana je u saradnji sa emisijom Infoklinika (nedeljom od 11 sati, na programu TV Pink 3). Čestom osećaju umora i gubitku energije za svakodnevne stvari najčešće se ne pridaje previše pažnje već se pripisuju užurbanoj svakodnevici i stresu. Međutim, ukoliko se ovim simptomima pridruže i sinkope, odnosno, krize svesti, potrebno je da budemo oprezni i potražimo pomoć stručnjaka, neurokardiologa >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << jer bi u pitanju mogao da bude sindrom nervoznog srca. Foto: Thinkstock Šta, zapravo, znači sindrom nervoznog srca? I da li je glavni krivac za gubitke svesti (sinkope) hronični umor ili postoje drugi uzroci? Za emisiju Infoklinka odgovore na ova pitanja dao je prof. dr Branislav Milovanović, neurokardiolog, osnivač i šef Neurokardiološke laboratorije Kliničko-bolničkog centra Bežanijska Kosa. Prof. dr Branislav Milovanović, neurokardiolog Šta je sindrom nervoznog srca? U pitanju je skup simptoma koji ukazuje na poremećaj funkcije autonomnog nervnog sistema. “Autonomni nervni sistem je u stvari softver našeg organizma”, objašnjava dr Milovanović. “On se sastoji od dva dela, simpatikusa i vagusa (ili parasimpatikusa). Simpatikus pojačava srčani rad, diže pritisak i puls, deluje ekscitatorno (podražajno) na organizam, daje nam snagu. Vagus, odnosno, parasimpatikus deluje suprotno. Predominacija jednog od ta dva dela autonomnog nervnog sistema utiče i na našu ličnost. Ako je, recimo, simpatikus dominantniji, osoba je ambicioznija, agresivnija, dominantnija, sposobnija. To su tzv. menadžerski tipovi.” Šta može biti uzrok krize svesti, odnosno, sinkope? “Kod pomenutog tipa osoba veoma često se javljaju i anksioznost, strah, fobije, pa pacijenti završe kod neuropsihijatra. Simptomi često deluju kao običan umor i nervoza i lekar može smatrati da će biti dovoljno da se pacijent odmori i opusti. Ali, to može biti greška. Ukoliko dođe do krize svesti – sinkope, to je jasan pokazatelj da se nešto dešava u organizmu. Potrebno je potražiti uzrok zbog kojeg je došlo o gubitka svesti.” “Do gubitka svesti dolazi jer postoji oštećenje autonomnog nervnog sistema – dakle, oštećen je softver organizma. Uzrok oštećenja može biti infekcija (npr. koksaki virusom, citomegalo virusom, Epštajn-Barovim virusom) ili hroničnom bolešću, poput Parkinsonove.” Koja pitanja neurokardiolog postavlja kada sumnja na sindrom nervoznog srca? Osećate li lupanje srca tokom mirovanja ili lupanje srca prilikom penjanja uz stepenice (ukoliko to ranije nije bilo prisutno)? Imate li stalni osećaj zamora? Dešavaju li vam se epizode napada spavanja? Da li vas muči osećaj gušenja, kao da ne može da se udahne vazduh? Imate li glavobolje? Imate li autoimuno oboljenje štitne žlezde – Hašimotov sindrom? Da li vas muče, anksioznost, fobije i strahovi? Dešavaju li vam se padovi, nestabilnost prilikom ustajanja, vrtoglavice, nesvestica, zujanje u ušima? Ukoliko prepoznate simptome, kao tegobe koje vas muče već neko vreme, preporučujemo da se javite svom izabranom lekaru, koji će vas uputiti na dalje lečenje. Kompletan intervju s neurokardiologom, prof. dr Branislavom Milovanovićem, kao i druge top teme iz najnovije emisije Infoklinika, pogledajte u Youtube videu (ispod). Pročitajte i… Ko je najbolji ginekolog u Srbiji, prema mišljenju pacijentkinja
Nastavak na Lepota i zdravlje...
.jpg)
