Izvor: Danas, 26.Dec.2014, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzlet posle katastrofe
Zemljotres koji je oslobodio energiju 1.500 puta veću od atomske bombe bačene na Hirošimu i talasi do 40 metara koji su usledili, učinili su cunami jednom od najrazornijih prirodnih katastrofa u istoriji
Kada se 26. decembra 2004. more na severnoj obali najvećeg indonežanskog ostrva Sumatre iznenada povuklo posle jednog od najsnažnijih zemljotresa >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ikada zabeleženih, lokalni stanovnici su trčali po plažama kako bi nahvatili nasukane ribe. Nekoliko minuta kasnije usledio je najveći talas ikada viđen koji je sve promenio.
Zemljotres jačine 9,2 stepeni, koji je oslobodio energiju 1.500 puta veću od atomske bombe bačene 1945. na Hirošimu, i talasi visine do 40 metara koji su usledili, učinili su cunami iz Indijskog okeana jednom od najrazornijih prirodnih katastrofa u istoriji čovečanstva. Moćna sila zemljotresa pokrenula je seriju cunamija širom Indijskog okeana brzine do 800 kilometara na sat koji su uništili priobalna mesta u dobrom delu regiona.
Stanovnici pokrajine Aće su se sećali zaglušujućeg zvuka nadolazeće vode. Jedan je zapamtio zvuk „sličan ciklonu“. Drugi je rekao da je „buka bila slična eksploziji bombe“, a voda je rušila betonske zgrade kao da su kartonske kutije. Oni koji su preživeli pričali su kasnije da satima nisu znali da li se nalaze na kopnu ili u moru.
Na Sumatri je cunami dosegao do šest kilometara u dubini kopna i tada je usmrćeno 170.000 ljudi, a uništeno 120.000 domova. Van Indonezije, u Indiji, Šri Lanki, Tajlandu i zemljama do Istočne Afrike poginulo je 60.000 ljudi. Potop je zahvatio 14 zemalja i pogodio pet miliona ljudi, od kojih je oko 1,7 miliona ostalo bez krova nad glavom. Razmere štete su procenjene na između 11 i 14 milijardi dolara.
Banda Aće, glavni grad pokrajine Aće, teško je pogođen. Susedno selo Ule Leueu, „epicentar“ cunamija, zbrisano je sa mape. Preživelo je samo oko 10 odsto od oko 6.000 stanovnika pre cunamija. Jedina zgrada koja je preostala bila je džamija, kao veliki beli svetionik i simbol katastrofe čija se 10. godišnjica obeležava danas.
I kao što to obično biva u životu, u svakom zlu ima i dobrog. Nezamislive razmere prirodne katastrofe naterale su vlasti Indonezije i separatistički Pokret za oslobođenje Aćea (GAM) da okončaju tridesetogodišnji konflikt koji je odneo na hiljade života, obogaljio nekada uspešnu ekonomiju provincije i ostavio mnoge ljude u siromaštvu.
Zaraćene strane su potpisale mirovni sporazum u avgustu 2005. „Nasilje je zaustavljeno zbog cunamija i to je omogućilo našoj ekonomiji da ponovo počne da raste“, komentarisao je ovih dana jedan žitelj Aćea.
Postoji još jedno poglavlje bez presedana u priči o cunamiju u Indijskom okeanu - darežljivost svetske javnosti u humanitarnoj pomoći. Prema izveštaju međunarodne humanitarne organizacije Oksfam, koji se podudara sa desetogodišnjicom cunamija, međunarodne donacije stigle su u rekordnom roku. Procenjuje se da je širom sveta za pomoć i oporavak prikupljeno ukupno 13,5 milijardi dolara. Od toga je 5,5 milijardi dolara - ili oko 40 posto - stiglo od privatnih donatora. To je do danas najveća u svetu privatno prikupljena humanitarna pomoć na neku katastrofu.
Pošto je u Aćeu nastupio mir, u Indoneziju je došlo 7,2 milijardi dolara pomoći od međunarodnih donatora i Vlade Indonezije u jednoj od najvećih i najkompleksnijih obnova nakon prirodnih nepogoda u istoriji. Provincija je posle pružanja pomoći dobila jedne od nakvalitetnijih puteva i bolnica u zemlji, izgrađeno je 140.000 novih domova i 1.400 novih škola. Fondovi za obnovu su uveliko podstrekli lokalnu privredu, pretvarajući Banda Aće u grad u ekspanziji, sa novim hotelima, dva tržna centra i kafićima prepunim studenata.
Deset godina posle džinovskog talasa koji je uništio ovaj grad Banda Aće je gotovo u potpunosti obnovljen. Ogromne planine smeća (krša, ostataka) su nestale, i teško je zamisliti destrukciju koja je tada zapušila reke, blokirala ulice i čupala drveće iz korena.
U proletošnjem razgovoru za Danas indonežanski minister spoljnih poslova Hasan Virajuda kazao je kako je posle cunamija oformljena Agencija za oporavak i obnovu Aćea (BRR). „BRR je veoma dobro radila i u Aćeu su petogodišnji projekti završeni za četiri godine, bez mnogo problema sa korupcijom - proces je bio sasvim transparentan,“ zaključio je Virajuda.
Nove mere prevencije
Danas, pošto je potrošeno oko 450 miliona dolara na visokotehnološku mrežu seizmometara, senzora za pritisak, merača nivoa mora i bova, zemlje sa izlaskom na Indijski okean mogu u roku od nekoliko minuta od zemljotresa pod morem saznati da li njihovim obalama preti poplava od džinovskih talasa. Ovim sistemom koordiniše međuvladina Okeanografska komisija (OIC), deo Agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko). Regionalni centri u Australiji, Indoneziji i Indiji dobijaju seizmičke podatke iz oblasti celog okeana. Kada nastane veliki pokret na dnu mora, njihovi kompjuterski sistemi predviđaju veoma brzo da li će doći do cunamija, i ukoliko to bude potvrđeno, koje će biti snage.
.jpg)
