Izvor: Večernje novosti, 29.Avg.2016, 19:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ima 2.000 boraca protiv katastrofa

Koje su potrebe naše države u borbi s nepogodama. Specijalisti u jedinicama za spasavanje na vodi, iz ruševina, za zaštitu od požara... Nužno je veće angažovanje na lokalu PREPORUKA nemačke vlade njenim građanima da u kućama naprave desetodnevne zalihe hrane, vode i gotovine, za slučaj vanredne situacije ili nekonvencionalnog napada, uzbudila je gotovo celu Evropu i vratila u žižu intersovanja funkcionisanje sistema civilne zaštite. Njegova važnost potvrdila se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ovih dana i u Italiji, kada su, posle katastrofalnog zemljotresa, izuzetno brzo reagovale jedinice za spasavanje iz ruševina, pružanje prve pomoći i zbrinjavanje, u kojima je više volontera nego profesionalaca iz vojske i policije.Srbija u okviru Sektora za vanredne situacije MUP-a ima Upravu za civilnu zaštitu sa 2.000 specijalista koji su obučeni, opremljeni i mogu da reaguju u najrazličitijim situacijama. Raspoređeni su u jedinicama za zaštitu od požara, pružanje prve pomoći, spasavanje iz ruševina, spasavanje na vodi i pod vodom, zbrinjavanje i radiološko-hemijsko-biološku zaštitu. Oni su već uspešno pokazali znanje i obučenost tokom ovogodišnjih prolećnih poplava u čačanskom kraju.- Sektor bi mogao i brže da obučava pripadnike jedinica civilne zaštite, ali kada obučite ljude, morate i da ih opremite, a to košta. Nije pitanje koliko je Sektoru potrebno specijalista, već koliko je naša država u mogućnosti da to isfinansira. Oprema iz ranijih vremena postala je deplasirana, istekli su joj rokovi i resursi. S druge strane, često se zanemaruje, a lokalne samouprave imaju obavezu da formiraju jedinice za zaštitu i spasavanje - kaže, za “Novosti”, Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije.Kao svetao primer, on navodi Čačak, koji je formirao čak 14 takvih jedinica, s više od 570 obučenih ljudi, ali ističe da je takvih primera vrlo malo.- Mnogo češće u lokalnim samoupravama misle da sve njihove probleme treba da rešava neko drugi. Da bi civilna zaštita funkcionisala kao sistem, svi moraju da preuzmu deo odgovornosti i da stvaraju svoje snage, a Sektor treba da bude kičma tog sistema i da upućuje specijaliste u najugroženije zone - objašnjava Rančić.Prema rečima našeg sagovornika, sistem civilne zaštite ne čine samo njene jedinice, već su veoma važan element tog sistema, rečeno pravnim jezikom, ovlašćena i osposobljena pravna lica.- To su preduzeća koja imaju određene sposobnosti i resurse, kao što su komunalna i građevinska preduzeća, bolnice i domovi zdravlja, pa i određeni sportski klubovi s resursima koji u određenom trenutku mogu da budu iskorišćeni. A da bi se to desilo, lokalna samouprava mora svojom odlukom da ih stavi u sistem i da im pomaže u razvoju. Ako analizirate situaciju posle zemljotresa u Italiji, videćete da je najveći deo snaga na terenu iz moćnih volonterskih organizacija - kaže Rančić.On podseća da se devedestih godina prošlog veka sistem stare civilne zaštite lagano urušavao, a ubrzo posle 2000. potpuno je nestao. Novi je počeo da se formira tek 2010, kad je osnovan Sektor za zaštitu i spasavanje.- Mi smo ranije imali decentralizovan sistem civilne zaštite, pa centralizovan, pa je on udaljen od života i, na kraju, prosto je odumro. Tu je postojao i ideološki problem, jer su mnogi mislili da je civilna zaštita izmišljotina samoupravnog socijalizma, iako ona odavno postoji u celom zapadnom svetu. PROMENE NEOPHODNEDA je civilna zaštita potreba, pokazuju i nedavne preporuke nemačke vlade koje su zapravo delovi novog nacionalnog plana civilne zaštite. Njime je zamenjen prethodni, donet pre 20 godina. Novim planom se definišu nove snage, sredstva i kapaciteti, što ukazuje ma to da Nemačka smatra da su se okolnosti u svetu bitno promenile za prethodne dve decenije.
Pogledaj vesti o: Zemljotres

Nastavak na Večernje novosti...