Izvor: Vesti-online.com, 23.Okt.2016, 00:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Živi sa pantljičarom u mozgu već 10 godina. Evo zašto!

81-godišnja penzionerka iz okoline Beograda, priča nam njenu čudnu i tužnu priču. Ova baka je pre malo više od deset godina obolela od bolesti za koju bi mnogi pomislili da danas više ne postoji.

Naime, ona ima pantljičaru na mozgu. M. S. je imala 69 godina kada je počela da oseća da joj se oduzima leva noga i da levu stranu tela takođe ne može da kontroliše.

- U početku, lekari su mislili da imam blagi moždani udar, ili čak multiplu sklerozu. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bilo im je čudno što se to događalo samo s vremena na vreme - objašnjava za Dnevno.rs M. S. koja ima 81 godinu. Nije mnogo prošlo, a počele su i glavobolje i oduzimanja, pa i trenuci kada nije mogla da vidi na levo oko.

Više puta je išla na ispitivanja, ali lekari nisu mogli da objasne šta joj se to dešava.

- Samo je lekarima na Vojnomedicinskoj klinici u Beograd gde sam na kraju ponovo snimala glavu i na rendgenu i na magnetnoj rezonanci, sinulo šta mi je zapravo. Neurohirurg je na snimku mozga video neku leoptastu masu između centra za vid i kontrolu ekstremiteta. On je i bio taj koji mi je saopštio da imam pantljičaru - prepričava M. S.

Iako je najveći broj ljudi čuo da pantljičara živi u crevima domaćina (pa i ljudi) ovaj parazit - vrsta pljosnatih crva, može da živi i u plućima, mozgu, srcu i nekim drugim organima.

Ehinokokusom ili psećom pantljičarom osoba se može zaraziti tako što u organizam unese jajašca parazita. To se najčešće dešava preko prljavih ruku ili od jedenjem neproverenog jagnjećeg ili goveđeg mesa jer stoka jede travu u kojoj se mogu nalaziti jajašca pantljičare.

- U mom slučaju pantljičara se nastanila u mom mozgu i to na mesto koje je jako rizično za operaciju jer bih sa leve strane mogla da ostanem slepa ili paralizvoana. Tako su mi lekari prepisali lekove koji sprečavaju njen rast i debljaju opnu koja se formirala oko nje pa tako parazit ne može da se pomera - objašnjava ova žena i dodaje da tako živi već više od deset godina.

M. S. kaže da se navikla da u svom organizmu ima "tuđina" i da će lekove morati da pije do kraja života. Ipak, strah je i dalje prisutan.

- Ponekad me noću probudi trnjenje u levoj ruci ili nozi i tada pomislim na ono najgore. Ali kada radim, kada sam zauzeta i kada me posete komšije i porodica bude mi lakše i tako preguram dan. Ako ne osećam ni najmanje trnjenje - ponovo sam kao ona stara i skroz zaboravim kakva nesreća me je snašla - kaže baka.

Ipak, više od straha, pa čak i od same bolesti, ovoj starici smeta diskriminacija i odnos koji pojedinci imaju prema njoj. Selo u kome živi je malo, a niko ne može da spreči ljude da pričaju iza leđa i ogovaraju. Upravo zbog priča i odnosa koji sredina ima prema njoj, M. S. je želela da ostane anonimna i da se njena priča objavi bez njenih ličnih podataka.

Nastavak na Vesti-online.com...