Izvor: Mondo, 01.Nov.2014, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vakcina protiv velikog kašlja ne štiti doživotno
Vakcina protiv velikog kašlja ne štiti doživotno od te bolesti, već samo u periodu od pet do sedam godina od vakcinacije, upozoravaju lekari.
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
U prilog tome govori i podatak da je u poslednja tri meseca u Institutu za majku i dete zbrinuto sedmoro novorođenčadi obolelih od te bolesti.
Načelnik Odeljenja pulmologije Instituta za majku i dete Predrag Minić kaže da je broj obolelih bar tri do četiri puta povećan u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << nekoliko godina i da su rezervoar infekcije uglavnom odrasle osobe koje bakteriju (bordatelu pertusis) prenose na decu.
"Ranije smo viđali u sezoni jedan, dva slučaja, a ove godine smo imali sedam u sezoni. To možda jeste eksces kod nas, ali u svetu se ide na uvođenje vakcinacije za adolescente i odrasle, a posebno grupe ljudi koji očekuju dete", objašnjava profesor Minić.
On je naglasio da deca najčešće infekciju dobijaju od roditelja, u 50 odsto slučajeva, zatim braća i sestre 20 odsto, babe i dede sedam odsto i 20 odsto njih se zarazi od medicinskog osoblja tokom boravka u porodilištu.
"Standardni mit, zabluda, da je imunizacijom veliki kašalj iskorenjen nije tačna.Vakcina protiv velikog kašlja štiti pet, šest, ne duže od sedam godina - kako ona celoćelijska koja se još uvek primenjuje kod nas i proizvodi je 'Torlak', tako i petovalentna vakcina koja je besćelijska", pojašnjava Minić i navodi da je, recimo, u Kanadi broj obolelih značajno smanjen čim je uvedena vakcina za odrasle.
Imunitet posle prirodne infekcije, pojašnjava on, traje petnaestak godina i dodaje da je infekcija najopasnija za najmlađe, kao i da je važno da u prvih pet do sedam godina života budu zaštićena od pertusisa vakcinacijom.
Infekcija je praćena specifičnim kašljem sa zacenjivanjem, dete se zakašlje, zaceni, a zatim sledi težak udah koji je praćen specifičnim zvukom.
Kinezi su ovu bolest zbog dugog trajanja neprijatnog kašlja, nekad i duže od tri meseca, nazivali "stodnevnim kašljem".
Najčešće komplikacije kod dece od velikog kašlja, prema rečima dr Minića, su upala pluća, upala uva, encefalopatija, a dešava se da dete dobije i konvulzije, pa čak može doći i do smrtnog ishoda.
Prema rečima lekara, kašalj može da bude toliko intenzivan da kod odraslih izazove pucanje rebra.
Epidemiolog Radmilo Petrović, koji je inače doktorirao na velikom kašlju, kaže da ta bolest danas nije ni nalik onoj šezdesetih godina kada je u Srbiji obolevalo u sezoni po 100.000 ljudi, i na hiljade umiralo od te bolesti. Veliki kašalj danas ima promenjene karakteristike i mnogo je blaži.
"Ja često na skupovima kažem da to više ne treba zvati veliki kašalj, već mali kašalj jer je bolest promenila karakretistike i sa pronalaskom vakcine smanjen je intenzitet", rekao je Petrović.
Na veći broj obolelih od velikog kašlja, Petrović smatra da utiče činjenica da je sada manje dece obuhvaćeno vakcinacijom i da je nekada obuhvat u Srbiji bio veći od 90, pa čak i 95 odsto, dok je danas znatno manji.
Za to je kriv, nastavlja on, jak lobi koji se protivi vakcinaciji, krenuo je da se širi iz Amerike u Evropu i kod nas je sve jači, tako da najmlađa deca ostaju nezaštićena od ove bolesti.
"Glavne informacije roditelji danas dobijaju putem Interneta, koji koliko god da je koristan, može poluistinama da zavara čoveka. Tako je i sa vakcinacijom", pojašnjava Petrović.
On kaže da je svojevremeno, kao član Savezne komisije za imunizaciju insistirao da se doze daju u drugom, četvrtom, šestom mesecu života, a zatim revakcinacija posle 18 meseci, ali i posle četiri godine, ali kako kaže, predlog nije usvojen.
Pojedinci tvrde da je krivac za pojavu pertusisa uvođenje petovalentne vakcine, ali i profesor Minić i dr Petrović kažu da ni celoćelijska di-te-per koja se pravi od cele ćelije bakterije i ima oko 3.000 antigena, kao ni acelularna, petovalentna vakcina koja sadrži oko tri antigena, ne daju trajni imunitet, već štite u periodu od pet do sedam godina.
"Kod acelularne vakcine, do 50 odsto manja je reaktivnost, odnosno smanjena su neželjena dejstva i zato se danas ona uglavnom daje deci. Objektivno govoreći, možda za neki procenat bolji imunitet daje stara vakcina koja se pravi od cele bakterije - celoćerijska, kakvu i dalje pravi 'Torlak'", zaključio je Petrović.
.jpg)
