Izvor: B92, 21.Apr.2010, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osteorporozu ima svaka treća žena
Od osteoporoze boluje pola miliona žena u Srbiji. Procenjuje se da svaka treća žena posle 50. godine ima nisku koštanu masu.
Svaka klizavica za Bosiljku N. iz Beograda pretvara se u noćnu moru otkad je, zbog pada na ledu, već lomila ručni zglob. Jesenas je nosila četiri nedelje gips na nozi jer se okliznula na mokrom lišću, a prethodne godine je u gips stigla jer je nezgodno stala u svojoj dnevnoj sobi. Međutim, ova šezdesetdvogodišnja Beograđanka u gips ne dospeva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer je nespretna, već zbog dijagnoze osteoporoze, koju deli sa, procenjuje se, oko 500.000 žena u Srbiji.
Primarijus dr Milena Đurić, internista, član Konzilijuma za osteoporozu u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" kaže kako u Srbiji nema zvanične statistike koliko osoba zbog gubitka koštane mase ima osteoporozu, ali se na istraživanjima na malim uzorcima došlo do broja od pola miliona žena. Time se potvrđuje učestalost javljanja kakva postoji i u zapadnoj Evropi - da svaka treća žena posle 50. godine ima nisku koštanu masu. Procenjuje se da u Srbiji i oko 200.000 muškaraca ima osteoporozu.
Po rečima doktorke Đurić, pre 50. godine života faktori rizika su ozbiljna oboljenja koja ugrožavaju skelet, pre svega endokrinološka oboljenja, problemi sa štitnom žlezdom, sa organima za reprodukciju ili autoimuna oboljenja, jer terapija kortikosteroidima utiče na koštanu masu.
Međutim, za žene posle 50. godine, faktori rizika su životna dob - što je osoba starija, veći je rizik da ima nekvalitetnu kost, pol (žene, ipak, češće obolevaju), pušenje, alkoholizam i nasleđe: u većem riziku su osobe kod kojih su u porodičnoj istoriji bolesti zabeleženi prelomi kod majke pre 80. godine.
Ipak, najvažniji podatak da se pomisli na osteoporozu je, kako upozorava naša sagovornica, činjenica da pred sobom imamo osobu koja je već doživela neki prelom, ali posle minimalne traume. Na primer, prelom posle pada na ravnoj površini, kada je neki neznatni napor izazvao pucanje pršljena ili rebara, kada je osoba pala sa stolice i polomila kuk što se ne očekuje. Čak i na poledici do preloma mnogo češće dolazi kod osoba koje imaju nekvalitetnu koštanu masu.
"Postoje lekovi koji zaustavljaju započeti proces gubitka koštane mase, koji počinje posle menopauze. Važno je reagovati u prvih pet do osam godina posle menopauze, kada se dešava najbrži koštani gubitak. S druge strane, imamo lekove koji stimulišu formiranje koštane mase i koji se sada u svetu veoma forsiraju. O njima se najviše govori, ali oni su i najskuplji. Lekovi za osteoporozu su na pozitivnoj listi i dobijaju se na recept u velikom broju slučajeva. Lekarima je drago da je Fond zdravstvenog osiguranja prepoznao potrebe žena koje su sklone prelomima. Nažalost, žene te lekove kod nas, kao i u svetu, dobijaju besplatno tek kada do preloma dođe nekoliko puta. Potrebno je da imate lošu koštanu masu i tri preloma da dobijete najskuplji i najbolji lek za osteoporozu, ali bolje išta nego ništa.",kaže dr Milena Đurić.
Loša koštana masa podrazumeva da pacijent ima na denzitometrijskom nalazu rezultat od minus 2,5 standardnih devijacija, što označava odstupanje od referentnih vrednosti kod zdravih, mladih žena. Ipak, danas su se stavovi promenili, pa terapiju lekari počinju i bez ovog nalaza, samo na osnovu podatka da je došlo do preloma posle minimalne traume, pa se lekovi daju i kad je denzitometrijski nalaz bolji.
Zanimljivo je, međutim, da se žene masovno žale da im lekovi ne prijaju i često odustaju od terapije čak po cenu rizika od novog preloma. Takođe, primećeno je da se posle uzimanja lekova za lečenje osteoporoze stvaraju kamenčići u bubrezima.
"Tačno je da se pacijenti žale da su im lekovi "teški" i odustaju. Tablete koje se piju zahtevaju izuzetno zdrav želudac. Pacijenti na oralnoj terapiji se žale na mučninu, gorušicu, bolove iza grudne kosti, probleme s jednjakom. Ukoliko se ovakve tegobe javljaju, mi obustavljamo ovu terapiju i prelazimo na davanje lekova bisfosfonata preko vene, ali oni nisu dostupni na recept. Daju se na svaka tri meseca u vidu jedne intravenske injekcije i to košta 10.000 dinara. Još novija terapija moguća je kroz preparat koji se daje jedanput godišnje i košta 35.000 dinara.", navodi doktorka Đurić.
U poslednje vreme veliki značaj se pridaje vitaminu Ka, koji se pridodaje kalcijumu, što je obavezan dodatak svim vrstama terapije, jer sprečava taloženje kalcijuma u krvnim sudovima i bubrezima.
"Nelečenjem se povećava rizik od preloma, a posledice preloma su teške za svaku osobu, naročito prelom kuka, čega se svi najviše plašimo jer ovaj prelom nosi visok stepen smrtnosti: 20 odsto žena umre u prvoj godini posle preloma kuka, a kod muškaraca je procenat iz nepoznatih razloga i veći. Tu je i visok stepen invaliditeta. Smatra se da se kod više od 50 odsto osoba s prelomima kuka nikada ne vrati prethodni kvalitet života" kaže doktorka Đurić.
Autor / Izvor - Olivera Popović / Politika Online
.jpg)
