Izvor: B92, 03.Avg.2015, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko dugo možemo da ostanemo budni?
Naučnici su pokušali da utvrde da li vreme provedeno u krevetu može značajnije da se skrati bez posledica po zdravlje. Gotovo trećina života koju provedemo spavajući protraćeno vreme, drastično skraćivanje sna je veoma teško, pišu "Večernje novosti".
AKO biste uoči 78. rođendana izvodili životnu računicu, izgledala bi približno ovako: devet godina provedeno je u gledanju televizije, četiri u vožnji kola, 92 dana u toaletu i 48 dana upražnjavajući seks. Mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će se iznenaditi kada utvrde da su tokom 78 godina čak 25 prespavali!
Da li nešto od ovog vremena može da se ugrabi za neke druge aktivnosti? Stručnjaci su pokušali da utvrde koliko dugo možemo da ostanemo budni, i kakve posledice po zdravlje može da ima nespavanje.
Svaka zdrava osoba koja pokuša da eksperimentiše sa odlaganjem spavanja ubrzo će shvatiti da je ovo veoma težak zadatak.
- Potreba za snom je jača od potrebe za hranom - objašnjavaa Erin Henlon, docent u Centru za spavanje, metabolizam i zdravlje Univerziteta u Čikagu. - Kada ste umorni, vaš mozak će samo zaspati, bez obzira na to koliko želite da ostanete budni.
Zbog čega je potreba za snom tako jaka, još je velika misterija.
- Konkretna funkcija spavanja još mora da se rasvetljava - rekla je Henlon, uz napomenu da je jasno da je san neophodan u "resetovanju" organizma. - Dosadašnje studije su pokazale da adekvatna količina sna pozitivno utiče na imunološki sistem, metabolizam i pomaže da ostanemo zdravi.
U nastojanjima da ostanemo budni, mogu da se jave brojni neželjeni efekti: ponestaje energije, osećamo se "grogi", a gornji očni kapci postaju veoma teški i "lepe" se za donje. Ako i dalje istrajavamo u želji da ostanemo budni, sposobnost koncentracije i kratkotrajne memorije sve više opada.
Ukoliko ignorišemo sve ove znake, i danima ostajemo budni, možemo postati paranoični, razdražljivi, a nekad čak možemo da vidimo stvari koje ne postoje.
- Ljudi koji dugo ne spavaju počinju da haluciniraju i osećaju se kao da gube razum - kaže Atul Malotra, rukovodilac medicine spavanja u Univerzitetu u Kaliforniji. - Na primer, vozači kamiona imaju izraz "video sam crnog psa", što se dešava kada su predugo za volanom pa počinju da im se priviđaju slike koje ne postoje. Kada "vide crnog psa" znaju da je krajnje vreme da parkiraju vozilo i odspavaju.
Mnoge studije su dokumentovale da problem sa spavanjem može paralelno da se odvija i u telu. Nivo hormona stresa, kao što su adrenalin i kortizol, raste u krvi, i dovodi do povećanja krvnog pritiska. Istovremeno, dolazi do poremećaja srčanog ritma, i pada imunog sistema, ističe Malotra. Neispavani ljudi zato su anksiozni i skloni oboljenjima. Uočeno je da nedovoljno sna povećava rizik od dijabetesa, srčanih oboljenja, gojaznosti, depresije i drugih bolesti.
Ipak, sve neželjene posledice kratkotrajnog ili produženog nespavanja prolaze nakon solidnog spavanja.
- Ukoliko postoji neko oštećenje izazvano nespavanjem, može da se vrati u normalu - kaže Džerom Sigel, profesor Centra za istraživanje spavanja Univerziteta u Kaliforniji.
Ali, osim prolaznih muka sa nespavanjem, postoje osobe koje imaju ekstremnu nesanicu kao posledicu retkog oboljenja koje se naziva fatalna porodična nesanica. Od ove bolesti pati samo četrdesetak porodica na svetu. Ona se javlja kada defektni gen u mozgu prouzrokuje da se proteini u nervnom sistemu transformišu u njihove "zatvorenike", čime gube svoju normalnu funkciju.
- Ovi proteini čudnog oblika nanose ogromnu štetu organizmu - naglašava Malotra. - Oni dospevaju u nervno tkivo, prvo ga deformišu, a onda i postepeno ubijaju, praveći rupe u mozgu koje liče na švajcarski sir, što je upravo ono što se dešava kod osoba koje imaju Krojcfeld-Jakobovu bolest. Ovo posebno pogađa deo mozga poznat kao talamus gde se kontroliše san. Odatle potiče nesanica.
Osoba koja pati od ove bolesti može da provede više dana bez sna, i da razvije čudne simptome kao što je drhtavica ili preznojavanje. Nakon nekoliko nedelja, upada u takozvani "sumrak pre sna". To znači da hoda praktično nesvesno, poput mesečara, a pošto nije u stanju da kontroliše neke mišiće, pojavljuju se tikovi, koji su karakteristični za fazu zaspivanja. Dolazi do gubitka kilograma, demencije i na kraju smrti.
Ipak, treba naglasiti da ljudi koji boluju od fatalne porodične bolesti, u suštini, ne umiru zbog nesanice, već zbog rasprostranjenog oštećenja u mozgu, ali nespavanje svakako može da bude jedan od okidača. Međutim, iako se od obične nesanice ne može umreti, eksperimenti na životinjama pokazuju da u određenim slučajevima ona ipak može da ima fatalan ishod.
.jpg)
