Na nišanu – potčinjeni  

Žrtve psihičkog nasilja, takozvanog mobinga, na poslu imaju ozbiljno narušeno zdravlje i probleme koji se u pojedinim slučajevima manifestuju čak i suicidnim idejama

Mobing je specifična i perfidna pojava zbog čega je njegovo dokazivanje na sudu jako teško. Problem je i što sudski procesi jako dugo traju. Žrtve ne smeju da očekuju previše i da misle da će to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti rešenje svih njihovih problema

– Diplomirani sam ekonomista, zaposlen u Upravi carina 14 godina, anikada do sada nisam radio na mestu koje odgovara mom obrazovanju. Deset godina sam radio u mestima koja su više od 100 kilometara udaljena od mog prebivališta i za to nikada nisam dobio novčanu nadoknadu. Ulagao sam prigovore,a odgovor je uvek glasio isto – da će to kratko trajati. U poslu nikada nisam napravio propuste zbog kojih bi bio kažnjavan. Trenutno radim kao niži rukovodilac, šef smene za kojeg je potrebna viša škola. Nikako da napredujem. Stalno mi govore da sam prvi sledeći na spisku.

Vremenom je počelo da mi se pogoršava i zdravlje. Imao sam penicilinski šok i upalu srčane maramice, preciznije, koksaki virus.

Unapređenje zahtevano sa visoke državne pozicije je, konačno, trebalo da dobijem u jesen prošle godine. Međutim, neko je nadležnima o meni dostavio poražavajuće karakteristike tako da od obećanog nije bilo ništa. Nikada nisam saznao odakle potiču i kakve su te informacije bile. Iskreno verujem da je reč o ljudima koji su me i seljakali od jednog do drugog radnog mesta. Dovoljno govori činjenica da trenutno niko od njih nije više u Upravi carina. Svi su otpušteni, a nekolicina je u centralnom zatvoru.

Ovako o svojim problemima, u najkraćim crtama, priča za „Politiku” jedna od žrtvi psihičkog nasilja na radnom mestu. Naš sagovornik trenutno sprema završni ispit za dobijanje Kembridž sertifikata u biznisu, koji će polagati u maju 2009. godine. Član je i organizacije MENSA.

– Shvatio sam da nesposobni rukovodioci traže nesposobne saradnike da im funkcija ne bi bila ugrožena. Korumpirani takođe traže nesposobne saradnike, da bi lakše mogli da manipulišu njima u svojim radnjama – kaže naš sagovornik.

On je, nažalost, samo jedna od žrtvi koja se odvažila da pozove i potraži pomoć u Viktimološkom društvu Srbije (VDS). Na telefon ove nevladine organizacije koja pruža podršku i pomoć žrtvama, u toku 2007. godine, 117 osoba prijavilo je da je bilo mobingovano, dok je u 2008. godini takvih poziva bilo više od 200.

Jasmina Nikolić, koordinator Službe za podršku i pomoć žrtvama u Viktimološkom društvu Srbije, kaže za „Politiku” da su pomoć zbog nasilja na radnom mestu tražile osobe raznih profesija, položaja i profila.

– Nema pravila ko su žrtve mobinga. To su podjednako radnici, menadžeri, umetnici, lekari, psiholozi i pedagozi u školama, profesori na fakultetima, zaposleni u policiji, vojsci i drugim državnim institucijama. Takođe, pomoć skoro jednako traže zaposleni u privatnim i državnim organizacijama. Sve više se ipak kristališe, da mobinga ima dosta u novoprivatizovanim firmama, u smislu da se radnik natera da sam da otkaz, kroz navodne socijalne programe – napominje Nikolićeva.

Oblik mobinga o kojem se ne priča puno a ima ga dosta je, prema rečima naše sagovornice, takozvani politički mobing.

– Reč je o tome da kada se u nekoj firmi promeni politička garnitura, određeni ljudi koji su bili na rukovodećim položajima uglavnom se premeštaju na druga mesta koja su neodgovarajuća njihovom obrazovanju. Neki od njih sede potpuno bez posla, premeštaju ih u druge objekte ili kancelarije koje su neosnovane. Sve se to radi da bi se izvršio pritisak da oni posle nekog vremena daju otkaz. To je čest slučaj u Beogradu i unutrašnjosti Srbije – kaže Nikolićeva.

Analizirajući pozive koji su na broj VDS stigli u 2007. godini, Nikolićeva kaže da se na psihičko, fizičko i seksualno nasilje na radnom mestu žalilo 85 žena i 32 muškarca.

– U najvećem broju, 108 slučajeva, osobe su se žalile na psihičko nasilje na radnom mestu i to od strane nadređenih, podređenih i kolega. Od ukupnog broja, sedam je bilo prijava fizičkog nasilja, dok su se dve žene javile žaleći se na seksualno nasilje na radnom mestu. Žrtvama je uglavnom bilo produžavano radno vreme, uskraćivano pravo na sredstva za rad, pravo na odmor, bolovanje, smanjivana im je plata, lažno su optuživane, pretilo im se otkazom, nelegalno su otpuštane, seksualno i fizički maltretirane – objašnjava naša sagovornica.

Karakteristično je da žrtve mobinga, kako ocenjuje Nikolićeva, nemaju podršku, ni kolega, ni strukovnih udruženja. Vrlo je zabrinjavajuće, smatra ona, da osim toga često izostaje i podrška porodice.

– Veliki broj žrtvi mobinga ima ozbiljno narušeno zdravstveno stanje, povišen krvni pritisak, srčane probleme, poremećaj spavanja, ishrane, depresiju i ozbiljne psihičke smetnje koje su se u nekim slučajevima manifestovale suicidnim idejama – naglašava Nikolićeva.

Ona kaže da se mobing dešava veoma perfidno i da je donošenje zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu veliki korak. Nikolićeva ipak smatra da samo zakon neće doneti velike promene niti mnogo pomoći žrtvama.

Danijela Vukosavljević

[objavljeno: 31/12/2008]

1 0

Dodajte komentar