Izvor: Politika, 01.Avg.2015, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spomenar o „Gitarijadi”

Unikatna knjiga „Zaječarka rapsodija” pravnika i rokera Zorana Aleksića spomenik je rok festivalu i muzičkom životu Zaječara u periodu od 1940. do 2010. godine

Zaječar – Unikatna knjiga vremešnog zaječarskog rokera Zorana Aleksića Alekse „Zaječarska rapsodija” (u sopstvenom izdanju, teška 1.997 grama) najvredniji je spomenik zaječarskoj „Gitarijadi” i muzičkom životu Zaječara u periodu od 1940. do 2010. Ugledni pravnik u penziji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << roker u duši, podseća u knjizi da je „Gitarijada”, koja je završena sinoć, naš najstariji rok festival posvećen prevashodno afirmaciji mladih bendova i da je odoleo mnogim iskušenjima. Naravno, zahvaljujući svojevremeno i svirci Aleksinih „Apolona”, „Orkana”, „Senki”, „Zlatnih prstiju” i mnogih drugih mladih zaječarskih bendova i grupa iz svih bivših jugoslovenskih republika.

Mnogi su u minulim decenijama obećavali i vajarsko spomen-obeležje ovoj rokerskoj fešti, koja se odavno nametnula i kao prepoznatljivo obeležje Zaječara, ali jedino Aleksić nije izneverio. Seo je jednog dana pre osam godina i sve preživljeno i doživljeno pretočio u knjigu spomenar. On i porodica odrekli su se letovanja, i to nekoliko godina.

Strastveno i pravnički profesionalno i odgovorno dopunio je svoja sećanja sećanjima sugrađana i dodao im zapise iz lokalne štampe („Timoka”, pre svega). Pisao je i o roku i o džezu, o mnogobrojnim orkestrima koju su u Zaječaru svirali šlagere, bluz, zabavnu muziku... Ovekovečio je i disko-klubove, emisije Radio Zaječara koje su bile posvećene džezu, zabavnoj i rok muzici i kako su se u sve to uklapali zaječarska muzička škola i veliki orkestar zaječarskog garnizona. Čitljivosti i zanimljivosti knjige doprinose i anegdote o zanimljivim igrankama, najboljim pevačima i modelima instrumenata i o najlepšim tekstovima rok kompozicija. A centar svih tih zbivanja bila je stara zaječarska kafana „Dva brata” sa oficirskom menzom u susedstvu, u kraju punom dece, u kome je Aleksić odrastao.

 

Autor knjige Zoran Aleksić sa vođom grupe „Kerber” Goranom Šepom Galetom Foto S. Todorović 

Aleksić je knjigu pisao šest godina i ispričao priče o 42 muzičara solista, 138 džez i rok bendova, šest disko-klubova i tri plesna kluba. Pomenuo je 2.067 imena, naveo 1.765 fusnota. U knjizi, u luksuznoj štampi, B4 formata, nalazi se i 930 fotografija, mnoštvo karikatura, plakata, značajnih članaka. I ne samo to. Stigao je Aleksić da sačini i 200 intervjua koji su i snimljeni na 90 audio-kaseta, da pregleda 3.182 broja timočkog nedeljnika „Timok”...

– Želeo sam da sačinim istoriju i enciklopediju Zaječara kroz njegovu muziku. Kroz muzički život hronološki sam prikazao i ukupan život Zaječara – kaže autor i dodaje da ne žali toliki trud.

Ubeđen je da u svojoj razigranoj „rapsodiji” ostavlja pouzdano svedočanstvo o jednom vremenu i o mnogim pregaocima iz zaječarske omladinske organizacije i njihovim saradnicima iz RTV Beograd koji su u temelje smotre ugradili sebe, a svi su pomenuti po imenu i prezimenu.

– Žalim, međutim, što se „Gitarijadom” često i politički manipuliše, što pojedini politički čelnici od nje prave samoreklamu. Na primer, načinjena je jedna „prigodna” monografija u kojoj piše da je „Gitarijada” nastala 1966. Dokazao sam da je prva održana 1970. Verovatno su autori i izdavači nastojali da sebi u „zaslugu” dodaju koju godinu više – kaže pisac.

Aleksić žali i što se „Gitarijada” sve više udaljava od izvornih principa – da afirmiše mlade takmičarske bendove, i što se pretvara u vašar i tezgu profesionalnih bendova i što se mladi potiskuju.

Kaže i kako ne može da protivreči onim sugrađanima koji sve glasnije tvrde kako lokalna televizija neshvatljivo „vidi” i po četiri i pet puta više posetilaca na koncertima „Gitarijade” nego što ih stvarno bude. Izvesno je da aktuelni vlastodršci te navodne činjenice pripisuju sebi u zaslugu, da prikažu kako je sada neuporedivo bolje nego što je bilo.

Mnogo toga još smeta starom rokeru, hroničaru „Gitarijade”. Zašto je ulaz na „Gitarijadu” besplatan, što se u medijima takmičarski mladi bendovi gotovo ni ne pominju, već samo „megazvezde”, što organizator „zaboravi” obavezu da pobedničkom bendu plati snimanje albuma...

Samo pod uslovom da se vrati izvornim principima, „Gitarijada” ima sve uslove da izraste u veliku međunarodnu manifestaciju na kojoj bi se takmičili neafirmisani rok bendovi i iz svih okolnih zemalja, ali i sveta.

Stojan Todorović

-----------------------------------------

Rokeri pamte

Zoran Aleksić priprema novu knjigu – samo o „Gitarijadi”, koja bi trebalo da bude izdata povodom 50 godina ove fešte. Obraća se bendovima iz svih krajeva bivše Jugoslavije i oduševljava koliko su spremni na saradnju i koliko i sada vole Zaječar i „Gitarijadu”. Na primer, iz Rijeke je u Zaječar od 1981. do 1987. na takmičenje došlo osam bendova, a dva su se okitila i pobedničkom titulom.

-----------------------------------------

Voz iz Subotice

– Najveći polet „Gitarijada” je imala od sredine osamdesetih do sredine devedesetih godina. Tada je iz pravca Subotice preko Beograda do Zaječara saobraćao specijalni rokerski voz sa više vagona, prepun poklonika zaječarske fešte. Sa svakim takmičarskim bendom putovali su i njihovi obožavaoci. Nisu putovali samo zbog revijalnog nastupa „Bijelog dugmeta” ili „Parnog valjka”, na primer – seća se hroničar.

-----------------------------------

„Gi­ta­ri­ja­da” od sle­de­će go­di­ne na­pla­ću­je ula­zni­ce

„Gi­ta­ri­ja­da” će od sle­de­će go­di­ne bi­ti ko­mer­ci­jal­na ma­ni­fe­sta­ci­ja, a ula­zni­ce po sim­bo­lič­noj ce­ni bi­će u pro­da­ji već od sep­tem­bra, na­ja­vio je na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re pred­sed­nik Skup­šti­ne gra­da Za­je­ča­ra Sa­ša Mir­ko­vić. On je do­dao da će sle­de­ća ju­bi­lar­na, 50. „Gi­ta­ri­ja­da” bi­ti bo­lja od ovo­go­di­šnje, da će tra­ja­ti pet da­na i na­ja­vio kon­cer­te „Par­nog valj­ka”, Vlat­ka Ste­fa­nov­skog i Dži­bo­ni­ja ko­ji su na­stu­pi­li i ove go­di­ne.

Tan­jug
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Politika...