Izvor: Bor030.net, 01.Apr.2015, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekipa produkcije VICE sa otpuštenim glumcima u Zaječaru, gradu protesta
Glumci zaječarskog pozorišta Vujadin Milošević i Vladan Milošević otpušteni su jer su, kako tvrde, učestvovali na mitingu protiv gradske vlasti i napisali pesmu koja vređa Sašu Mirkovića, predsednika zaječarske skupštine. Tom prilikom ekipa produkcije VICE provela je dan sa ovim glumcima i uradila intervju kako bi zabeležila njihovu stranu priče i viđenje svega što se dešava u gradu Zaječaru.
“Svinja debela” koja se pominje u pesmi, u ovom slučaju, odnosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Bor030.net << na predsednika Skupštine grada Zaječara Sašu Mirkovića, sada i kandidata za generalnog direktora RTS-a. Pesmu su direktno njemu i gradskoj vlasti posvetili Vladimir Milošević i Vujadin Milošević, već poznati širom zemlje kao “otpušteni glumci” zaječarskog pozorišta “Zoran Radmilović“.
Dan nakon izvođenja pesme na poslednjem mitingu opozicije u Zaječaru, 9. marta, otpušteni su iz pozorišta. Oni kažu da je otkaz upozorenje ostalima “koji bi da se bune protiv vlasti”, a vlast kaže da je u pitanju sistematizacija i da su Miloševići obični neradnici.
Sreli smo se u praznom kafiću odmah pored pozorišta. Pljuštala je kiša i na ulicama nije bilo žive duše. Vujadin mi kaže da sam izabrala najgore vreme za kafu, jer je Zaječar u četiri popodne, radnim danom, mrtav. A ovaj kafić je jedan od onih koji okuplja neku OK ekipu i obično je pun. Sada nije bio, i uz kišu, deluje malo depresivno.
Depresije kod Vujadina i Vladimira stvarno nema. Kažem im da neću da slušam uvežbane izjave i da želim da mi najnormalnijim jezikom i najprostije moguće objasne šta se dešava u Zaječaru. Kad su počeli, bilo je teško zaustaviti ih.
“Dešava se to da je u Zaječaru zavladao fašizam. U pozorištu nema redovnih plata već godinu dana, na primer”, govore u glas.
Zaječar je definitivno grad kontrasta – Gitarijade i Cece, modernog kružnog toka i prljavih ulica, polovično izgrađenog mosta oko koga se digla frka.
Pitam ih šta im još ne valja.
“Bolje pitaj šta nisu za***li. Ljudi u javnim preduzećima ne primaju plate i to pošto su mnoga od njih ugašena ili prepolovljena. Novi upravnik pozorišta koji vrši “sistematizaciju” je ujedno i (bivši) menadžer Bilje Krstić, tako da gradom vlada estrada”, pričaju mi u glas.
U tom momentu je Vujadinova ćerka, koja je u kafić svratila sa mamom, srušila čašu koka kole sa stola i ispolivala se.
Pitam ih da li vide svoje klince u Zaječaru kada porastu, pošto obojica imaju klince. Kažu mi da ne znaju. Onda se Vujadin setio:
“Dugujemo obdaništu, inače gradskom preduzeću, mnogo para. Nismo plaćali boravak dok nisam primao platu. To je Zaječar. Supruga i ja smo zaposleni u javnom preduzeću u kome ne primamo platu, a drugo javno preduzeće nas tuži zbog para koje nemamo”
“Teror”i “fašizam” koji su pomenuli na početku ilustruju sledećom pričom: “Bila je ta neka poseta jedne važne ministarke gradu. Da bi je pozdravili, nisu imali koga da dovedu, pa su odveli decu u pozorište, šatro na predstavu. Strpali ih u salu bez grejanja. Ministarka došla, pozdravila ih i otišla”.
“Je l’ to normalno?”, pitaju me.
Vujadin mi priča da je pitanje vremena kada će morati da ga vrate na posao, jer je predsednik sindikata u pozorištu, a time je otpuštanje nezakonito. Na momente zvuče kao političari, pa ih pitam da li vide sebe za mikrofonom na bini, ali ne samo kao muzičare.
Vladimir je već u politici na neki način, kaže mi, “još od Vuka Draškovića”. Sada podržava Boška Ničića, vođu “probuđene” opozicije. Vujadin sa tim nema veze, ali da bi se bavio politikom kaže mi, ne mora da budeš ničiji, već samo samosvestan.
Onda je Vladimir morao da ode i pokupi decu iz vrtića, a Vujadin me je poveo u kratak obilazak grada.
Prolazimo trgom na kome je grad Zaječar početkom marta zabranio sva okupljanja, osim muzičkih. Do današnjeg dana, policija nije odgovorila kako to da je poslednji miting održan uprkos zabrani koja je uvedena dan ranije.
Vujadin me vodi da mi pokaže “najbolju kafanu” u gradu. Priča mi kako je gradska televizija prestala da bude ono što je bila pre godinu dana.
“Bila je Mirkovićeva televizija. Ne možete da zamislite stepen cenzure. Sada im rapidno opada broj lajkova i šerova, što je odlično!”
Najbolju kafansku klopu nismo uspeli da probamo, jer se održavala neka privatna proslava. Vujadin me vodi da upoznam njegovu ekipu.
Na ulici ga masa ljudi prepoznaje i tapše po ramenu. Priča mi o “buđenju” Zaječara, o tome da je ljudima “muka” zbog plata koje kasne i bezobrazluka lokalnih vlasti. Govori mi ono što se već čulo na sedam do sada održanih protesta opozicije, predvođenih bivšim gradonačelnikom Boškom Ničićem.
Pitam ga ko su uopšte svi ti ljudi koji izlaze na proteste, ko je ujedinjena opozicija i da li je uopšte ujedinjena.
“Homofobi i gejevi ne idu zajedno i daleko je opozicija od ujedinjene, ali ove treba srušiti. Nemamo pank i rok scenu, hip-hop je nešto između i zato njime sada i komuniciramo. Narod nije glasao za Koštunicu, nego protiv Miloševića, tako da, polako”.
Zajedničko Vujadinovoj ekipi je da su svi umetnici – pesnici, pisci, svi su sarkastični i niko nije bio baš raspoložen za priču, ni fotkanje. Osim Đike, vlasnika kafića.
Prošle godine, pozorište Zoran Radmilović imalo je sedam premijera.
“Kabare Nušić” mi je omiljen. Imam u njemu deo u kome imitiram premijera Vučića, možda im se to nije dopalo”.
Rastali smo se ubrzo nakon bilijara. Vujadin je žurio na snimanje intervjua za neku pirotsku televiziju. Dok očekuju sledeći protest i licitiraju koliko će se ljudi pojaviti, svakoga dana dobijaju podršku kolega.
(VICE, Foto: Petra Živić)
.jpg)
