Živ je Sloba, umro nije!  

Dodela nečega što se zove „najveća priznanja za trajni doprinos kulturi Beograda u prošloj godini - Zlatni beočug, koje 39. put dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica (KPZ) Beograda“, u četvrtak se na svečanosti u Narodnom pozorištu, pretvorila u hommage kadrovima rahmetli Slobodana Miloševića koji je, mrtav, opet trijumfovao

U Srbiji više nema iznenađenja: vest da >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << su nagradu „Zlatni beočug" ove 2010. godine dobili Brana Crnčević (za kojeg se tvrdi da je satiričar i pisac) i Željko Simić (nekadašnji ministar miloševićevske kulture, uhićen 2001. skrivenom kamerom kao lopov par excellance, što je svojevremeno prikazano u TV Dnevniku kao Senzacija Dana), sasvim je u skladu sa Deklaracijom o nacionalnom pomirenju; nekadašnji lopovi danas su laureati, bivši ratni huškači sad su primereni članovi Srpske Napredne Stranke, Milošević bi se ponosio Tadićem samo da je živ, ali ko to kaže, ko to laže da je Sloba umro?

Sudeći po spisku dobitnika nagrada koju dodeljuje nekakva Kulturno prosvetna zajednica Beograda (kojom je zlatnim godinama rukovodila Mirjana Marković), retoričko je pitanje da li je Milošević stvarno mrtav. Željko Simić, poznatiji kao Željko mali Simić, primer je apsolutnog relativiteta današnje srpske politike koja ga je otkopala iz groba sramote nakon objavljivanja TV snimka gde se vidi kako Simić u stanu svog prijatelja antikvara u džepove trpa parfeme, pare, ili bilo šta što u džep može da stane; proces protiv Simića nikad nije okončan, o čemu svedoči i ova nagrada „filozofu, književniku i publicisti prof. dr Željku Simiću", bez pominjanja njegovog doprinosa kleptomaniji. O Crnčeviću, kolumnisti „Pravde" i počasnom članu stranke Tomislava Nikolića ne vredi trošiti ni reči: autor je legendarne izjave „Srbina možeš ubiti samo ako mu pucaš u dušu".

Miloševićev lanac sreće: Sve beočug do beočuga Photo: FoNet/Zoran Mrđa

Beočug nije mimoišao ni mnoge druge zvezde iz slavnog Miloševićevog doba, tu su Đorđe Kadijević (istoričar umetnosti i reditelj), Pero Zubac (pesnik karadžićevskog usmerenja), Milan Gutović (Koštuničin lični glumac). Posebno priznanje pripalo je Vesni de Vinči (nekadašnja Vesna Jugović, supruga pokojnog Predraga Vitasa) koja je sa knezom Aleksandrom Pavlov Karađorđevićem i kneginjom Barbarom od Lihtenštajna pokrenula akciju "Srbija zemlja jorgovana", inspirisanu delom francuske plemkinje Jelene Anžujske, žene srpskog kralja Uroša I Nemanjića koja je donela jorgovane u Srbiju. Zahvaljujući na nagradi kneginja Barbara je rekla „da je prima sa nadom i željom da Srbija postane evropska dolina jorgovana, poput Holandije zemlje lala".

Izvanredni Zlatni beočug pripao je Zavodu za udžbenike, odnosno direktoru Miloljubu Albijaniću, članu G17 plus. Zahvaljujući na beočugu Albijanić je dinkićevski rekao da je „počastvovan priznanjem koje svedoči o nezamenjivoj ulozi kulture koja je preduslov svakog društvenog razvoja". Kada bi na jednom mestu sabrali oko 800 imena svih dosadašnjih dobitnika nagrade dobili bi prosvetnu i kulturnu enciklopediju Srbije, primetio je on. "Najsigurniji put u budućnost jednog naroda je negovanje tradicionalnih kulturnih vrednosti i osvajanje novih znanja", napomenuo je potresno direktor Zavoda za udžbenike.

Sa ovakvim laureatima Srbija ne mora da brine za svoju budućnost!

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 1 0

Dodajte komentar