Izvor: Blic, 13.Okt.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAN ZLATA VREDAN Šest stravičnih posledica neispavanosti
Većina odraslih ljudi spava između šest i devet sati tokom dana. Količina sna koja je osobi potrebna zavisi od genetike, zbog čega neki dobro funkcionišu sa manje sna, dok je nekima potrebno 2-3 sata više. A kada smo neispavani, može doći do ozbiljnih problema.
Jedan od glavnih problema u vezi sa neispavanošću jeste smanjenje kognitivnih sposobnosti - mozak jednostavno ne funkcioniše dobro bez dovoljno sna. Pamćenje je slabije, nove informacije, planiranje i shvatanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su lošiji.
Nedostatak sna može imati ozbiljan uticaj i na učinkovitost, na razdraženost i neraspoloženje, a konstatntna neispavanost povećava i rizik od srčanih bolesti, kao i rizik od saobraćajnih nesreća.
Ovo su najopasnije posledice neispavanosti.
Neispavanost negativno utiče na vizelnu radnu memoriju, što znači da teško pravite razlike između bitnih i nebitnih stimulusa u okruženju, a utiče i na emocionalnu inteligenciju, ponašanje i sposobnost za kontrolisanje stresa.
Mentalni problemi često su vezani za poremećaje spavanja, a nedostatak sna može biti katastrofalan za neurotransmitere u mozgu, simptome depresije, anksioznosti i maničnog ponašanja.
Neispavanost može da utiče na rast krvnog pritiska, što je na duge staze povezano sa povećanim rizikom od koronarnih bolesti i moždanog udara. Ovaj rizik je povećan kod ljudi koji hrču tokom spavanja.
Procenjuje se da je čak 100.000 saobraćajnih nesreća indirektna posledica umora vozača, a više od trećine vozača priznalo je da je zaspalo za volanom.
Nedostatak sna utiče na hormone koji su u vezi sa apetitom. Nivo leptina (hormona koji čuva informacije o količini masti u organizmu) opada, a nivo hormona gladi, grelina, raste.
Neispavanost može da dovede i do halucinacija, viđenja stvari kojih nema. U retkim slučajevima može da dovede do privremene psihoze ili simptoma šizofrenije.
.jpg)
