Izvor: Blic, 13.Feb.2016, 21:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ona je majka 700.000 dece!
Kristina Nobl uspela je da promeni život čak 700.000 dece i još se nije zaustavila u pomaganju ugroženim mališanima. U vreme kada je rat u Vijetnamu bio u najvećem jeku, sedamdesetih godina, Kristina je slušala o svemu tome i maštala o tome da na neki način pomogne onima koji nisu krivi ni za šta. I u tome je nekoliko godina kasnije uspela.
U vreme kada je razmišljala kako da pomogne ljudima iz Vijtenama, Kristina je odgajala troje dece u Birmingemu, radila je kao sekretarica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i oporavljala se od završetka braka u kojem je maltertirana. Ona nije bila ni bogata ni visoko obrazovana, nije znala ništa o Vijetnamu i nije zaista očekivala da će moći nešto da uradi. Kada je zvala organizaciju za pomoć ugroženima u toj zemlji, rekla im je šta želi da uradi i onu joj obećali da će je ponovo zvati, ali nisu to uradili.
Ali Kristina, koja je i sam imala teško detinjstvo, zbog čega je razumela ugroženu decu, tu nije htela da stane.
- Želela sam tu decu da izbavim odande, jer nisu imali detinjstvo - sva deca zaslužuju ljubav i pažnju i toplu hranu i krevet i nijedno dete ne treba da bude uplašeno - kaže ona.
Sve to je nedostajalo njenom detinjstvu. Ona je rođena 1944. godine u Dablinu kao najstarije dete u porodici od osmoro dece, od kojih su dvoje umrli kao bebe. Majka joj je umrla kad je imala 10 godina, pa je ona postala majka braći i sestrama.
- Pokušavala sam da kuvam i spremam za njih i da ih pošaljem u školu, dok mi se otac propio, pa sam išla od paba do paba tražeći ga i moleći ga da se vrati kući - ispričala je jednom prilikom.
Uspela je odgaji braću i sestre, a onda je sud oduzeo decu njenom ocu, a i on sam je smatrao da je to najbolje.
Kristini se nije svideo manastir u koji su je odveli, pa je pobegla iz njega, nakon čega je neko vreme živela na ulici, gde je seksualno zlostavljana, pa poslata u drugo sirotište u kom su je sestre tukle štapom kad bi počela da pita za majku. Tamo su joj iz nekog razloga rekli da su njeni braća i sestre umrli.
Kada je 1989. konačno uspela da ode u Ho Ši Min i da upoznaje decu na ulici, jedna od prvih stvari kojim ih je privukla bilo je pevanje. Čak ni to što nisu razumeli reči irskih pesama koje im je pevala, pažljivo su je slušali.
Nijedna agencija za pomoć nije je prihvatila, pa je zato sam sela na avion, uzela sobu u hotelu i počela da upoznaje decu sa ulice i da izlazi u susret njihovim potrebama.
Kada je videla prljavu, gladnu, uplašenu i tužnu decu, vodila ih je u svoju sobu, hranila, kupala i tešila. Ona je znala kako se oni osećaju, pa je znala i kako da im pristupi.
Posle nekog vremena dobila je podršku od naftne komapnije koja joj je pomogla prvo da osnuje prvi centar za decu sa ulice, u kom su mogle da dobiju medicinsku pomoć, hranu, obrazovanje i prijateljstvo. Danas njena dobrotvorna organizacija radi u Mongoliji i Vijetnamu i zaslužna je za bolji život velikog broja dece.
- Najvažnije je da zapamtimo da smo svi mi isti, ljudska bića. Nikad mi neće biti žao što sam koristila smicalice koje sam naučila na ulici u Dablinu kako bih pomogla deci u Vijetnamu. To je najbolji način na koji sam mogla da ih upotrebim - kaže plemenita Kristina (njeno prezime, Noble, u prevodu sa engleskog znači "plemenita").
Pre dve godine, 2014, snimljen je film u kom je ispričana priča o njenoj nesebičnoj pomoći.
Pogledajte trejler za film:
.jpg)
