Najluđa noć u ludoj kući  

I bi Nova Godina. Vaskoliki srpski puk dočeka je kako dolikuje, uz pesmu svirku i vatromete, uglavnom na trgovima, gde je naučio da dočekuje i ispraća svoje najmilije. Jelo se, pilo se, pa i kolo igralo. Ono, više se pilo, jer nije evropejski jesti po ulicama i trgova...

Zato su viđeniji srpski Domaćini, koji još uvek imaju šta da jedu, Novu dočekali daleko od očiju javnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << Njihov apetit nije kao pučki. Ne mogu oni ni jednu noć, pa makar ona bila i Novogodišnja, da ne ubace nešto mrsno u raširene stomačine. Iza dobro navučenih, teških zavesa, odvijala se gozba o kojoj mediji ništa ne izveštavaju jer nije zanimljivo. Novogodišnja noć je za puk i puk treba prikazati. Domaćini se ionako ne skidaju sa ekrana i naslovnih strana tristašezdeset i nešto dana a puku je ova noć jedina šansa da bude viđjen. Znaju to glavni i odgovorni urednici pa su svoje oči skrenuli sa bogatih trpeza na ulicu.

A Domaćini, umorni od tristošezdeset i nešto dana zevzečenja, posle bogate gozbe udariše u dremku. Nova godina će doći i bez njih budnih, puk će je dočekati i narednih tristošezdeset i nešto dana nositi na grbači. Zato oni, viđeniji srpski Domaćini, mogu mirno da dremkaju. Prepuni stomaci, talambasi sa ulica, pucnjava i podvriskivanje idealan su ambijent za nemirne snove. More takorekuć.

Prvimeđujednakima, Domaćin Boris, ugodno zavaljen u mekanu predsedničku fotelju, sluša daleki huk sa ulica i smeškajući se češka Vuka odavno zaspalog na njegovom krilu. Ravnomerno Vukovo disanje i umilni glas Veseleudoviceratnogzločinca sa Prvog programa RTS, otežaše mu kapke. Glava mu klonu. Nepregledna prostranstva peska svuda oko njega. Afrika. Kroz vrelu izmaglicu na obodu vidokruga ukaza mu se jahač. Gadafi na kamili, pomisli, i krenu mu u susret. Približavajući se, jahač postajaše sve manji kao i životinja pod njim. Zebra je, ili nije. Kamila sigurno nije. Jahač zaogrnut crvenim šalom zaustavi se pred njim. Sjaha i nervozno se osvrćući unaokolo procedi: Doneo sam Vam ono što sam obećao. Pred Borisovim očima zablista Peščanik.

Vuk se nervozno trza u snu i ne da Borisu da preuzme poklon. Batrga se i mlatara rukama. Sanja. Mama mu svlači zeleni džemperčić i govori: Čika Tomica ima laku ruku, nećeš ni osetiti. A i tata kaže da ne boli ništa. Deka Krka će te držati za ruku. On je takvu primio pred Prvi svetski rat i još je živ. Tata se ljuti. Svi su se slikali kako se vakcinišu, samo ti nisi.

Prvipoddomaćin, ujedno Zamenikdomaćina i Šefnaobezbeđenje, hrče ispred Domaćinovih vrata. Vest da za Novu Godinu u Domaćinstvu nije bilo poginulih od zalutalog metka, što se nije desilo od kako je krmača iskrivila rep, toliko ga je obradovala da je odmah zaspao. Oseća miris lipe. Da ispod lipe je. Lipe pod kojom se sa Drugarima zakleo Roditelju da ga nikada neće zaboraviti. Da će njegovo delo živeti i da on mrtav i ne sluti ko će ga sve širiti dalje.

Maliodkotlarnice, zadužen za grejanje u Domaćinstvu, a i šire, Dušan, zaspao pored kotla. Čuje muziku. Mešaju se ruski i srpski tonovi. Trubači. Trube a on nemilice plaća. Čini mu se da ih ima stotina. Baš koliko i miliona evra gubitka u kasi Kotlarnice kojom upravlja.

Daleki rođak, Dragan, oficir, do kapetana dogur'o, živi u dijaspori. Nije odavno navrać'o u Domaćinstvo. Za zadnjeg boravka sporečk'o se nešto s komšijom, tako reći bratom Hrvojem, podavio neke piliće, a ovaj inadžija i zlopamtilo dao ga na sud. I sad Dragan tužan mora da gleda bljesak Sidnejskih vatrometa i sa setom se priseća kako su izgledale Nove Godine devedesetih. Kad su on i pajtos mu Mile pravili orkanske vatromete. Videlo se to, a bogami i čulo sve do Zagreba.

Ortak Domaćinov, Dragan, kod snaša, zbog guste i nemirne kose poznat kao Palma, nahranio žirafu i ne može da zaspi. Od kako je za dva dana tri puta putovao u Beč i nazad, a sve o trošku puka - zasluženo, jer je On izdejstvovao Belo šengesko pranje - nikako da nađe mira. Nesanicu krati pisanjem ljubavnih pesama Domaćinu lično.

Čika Toma, Domaćinov omiljeni grobar-intelektualac, spremajući ispit za faks, klonuo na knjigu. Nećak mu Aca doneo poklon iz Ševeningena. Kašiku. Maznuo od Voje Vojvode, četnika po zanimanju, dok ga je pravnosavetovao da se odbrani od ničim izazvanih optužbi belosvetske kurve Karle i ostalih brameraca. Dok ste vi, govorio je Vojvoda, jeli prstima, mi smo klali kašikama. I to zarđalim. Možete da mi pušite ili da se pušite. Kad nema Vojvode, Antina i kašikare, dobra je i Moskva. Samo ako bi Voja zvani Tunjavi hteo sa njim. Jebala ga tunjevina. Šta fali jagnjetini?

Daidža Rasim piše statut nove stranke. Zapeo kod prvog člana i strovalio se na otoman. Usnio divan san.

Rasime bolan, dao si ostavku ne luduj, budi ga Miško Vrdalama, nego treba li ti koja kinta za stranku? Milka me ubeđuje da pare od vakcine uložim i kupim onaj londonski sat. Blizu mi je kuće, vidim ga kroz prozor. Što bi ga onda kupov'o? A i ja uvek znam koliko je sati. Bolje da pare uložim u budućnost Domaćinstva. Domaćin a i Stratedžik kažu da si to ti. Pa, ko velim, da ti se nađem. Znaće Rasim to da ceni.

0 0

Dodajte komentar