Izvor: Prva.rs, 26.Nov.2014, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kabanica i Muzika. Nosi se, a ne može da se skine. Šta je to?
Prezimena u Beogradu. U nastavku našeg malog feljtona o imenima i prezimenima u glavnom gradu, interesovalo nas je koja su neobična prezimena.
Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, mnogo je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču...
Kako navodi portal poreklo, uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču.
Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…
Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu svog dede Obrena.
U to vreme nastaju i druga prezimena po sledećim principima:
1. Po ocu – najčešće
2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…
3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…
4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…
5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…
6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…
7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo
8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…
Prema knjizi „Lična imena kod Srba“ Milice Grković, Srbi raspolažu sa više od 11 500 različitih imena (7.899 muških i 3.612 ženskih). S prezimenima je u dobroj meri drugačije. Prezimena, u stvari, uvek nasleđujemo od predaka. Ime i prezime su lična karta svakog čoveka. Ime predstavlja i oličava ličnost, prezime tradiciju, poreklo, korene i pretke.
Kako su nam naveli u beogradskom Zavoda za informatiku i statistiku, glavni grad ponosni je dom vlasnika nekih vrlo retkih i neobičnih prezimena: kabanica, Slomić, Crveni, Šetalo, Surovi, Čorba, Srebotnjak, Pustinja, Muzika, Navala, Zmijarević, Gatalo, Nuždić, Poturica, Ždral, Kruškonja.
.jpg)
