Izvor: Blic, 25.Apr.2015, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JEZIVO Ova rogata zmija strašna je čak i onima koji se ne plaše zmija
Cerastes cerastes su klasične pustinjske zmije, evolucijski do savršenstva razvijene i opremljene za život u najtežim i surovim prirodnim uslovima. Cerastesi su veoma zahvalne zmije za čuvanje u terarijskim uslovim, jer nisu preterano zahtevne.
Cerastes cerastes je otrovna šarka koja naseljava delove severne Afrike, Izraela i arapskog poluostrva i prepoznatljiva je po dva roga koja joj se nalaze iznad očiju, iako kod nekih primeraka mogu i da izostanu. Cerastesi su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klasične pustinjske zmije, evolucijski do savršenstva razvijene i opremljene za život u najtežim i surovim prirodnim uslovima, u pustinjama i predelima koji zbog visokih temperatura i velikih suša raspolažu veoma slabom i retkom ponudom hrane koju mogu ponuditi ovim predatorima, tako da ih je kroz evoluciju muka naterala da razviju razne načine kako bi se lukavo i na prevaru dokopale obroka.
Ove zmije najčešće narastu između 40-60 cm, a maksimum je oko 80 cm i ženke su neznatno veće od mužjaka. Boja im varira od žućkaste, krem, pa do crvenkasto-smeđe boje, s tim da celom dužinom leđa imaju raspoređene tamnije mrlje. Krljušti su im jako izražene i to im pomaže da se neverovatnom brzinom ukopaju u pustinjski pesak kako bi se zaštitile od žege i sunca ili kako bi ulovile neki plen. Cerastesi se u prirodi hrane sitnim sisarima, gušterima, pticama i insektima.
Krljušti im služe i kako bi upozorile eventualnu pretnju tako što trljaju svoje telo i krljušti jedne o druge stvarajući zvuk sličan šištanju. Cerastesi su pretežno aktivni u sumrak i noću, dok danju, kada su temperature veoma visoke, vreme provode ukopani ili u nekim skrovištima, a ako se kojim slučajem i nađu na otvorenom, onda ove zmije upotrebljavaju specijalan bočni način puzanja koji je karakterističan samo za porodicu Cerastesa i američku zvečarku Crotalus cerastes - sidewinder, pri čemu ne dodiruju užareni pesak celom površinom tela, već samo malim delovima, pa njihovo kretanje ostavlja prepoznatljive i samo njima specifične tragove na pesku.
Cerastesi su veoma zahvalne zmije za čuvanje u terarijskim uslovima, jer nisu preterano zahtevne. Za čuvanje cerastesa je dovoljan terarijum dimezija 80*50*50 (dužina, širina, visina), koji je potrebno urediti tako da oponaša pustinjski ambijent, znači obavezno staviti podlogu od sitnog pustinjskog peska debljine minimum 5-6 cm pošto se ove zmije vole ukopavati, skrovište od kamenja, pustinjsku travu i posudu sa vodom. Terarijum treba da stoji na nekom jako svetlom mjestu ili da postojati osvetljenje 12 do 14 sati dnevno, dnevne temperature treba da budu između 30º-32º, a noćne 20º-22º, dok vlažnost vazduha treba uvek da bude od 15 do 25 odsto.
Prirodno je da cerastesi zimi padnu u zimski san od novembra do aprila na temperaturi od nekih 12º-15º , a onda se, ako su dovoljno odrasli, u aprilu ili maju može očekivati parenje između jedinki koje u avgustu ili septembru polažu jaja (najčešće 10-15), nakon čega, ako se ta jaja pravilno drže, posle oko 50-60 dana na svet dolaze mali rogati đavolčići.
Iako postoje oprečna mišljenja o tome koliko je ova zmija stvarno otrovna, gde recimo vikipedija tvrdi da je malo otrovna, dok neki drugi da je veoma smrtonosna, činjenica je da je ova zmija zbog uslova u kojima živi razvila dosta jak hemotoksin koji joj omogućava da kada grize plen on ugne vrlo brzo i ne ode daleko od zmije jer je u pustinjskim vrelim uslovima veliko gubljenje energije i rizik kada bi ona morala preći neki veći put po užarenom pesku u potrazi za plenom koji umire.
U Mađarskoj postoji slučaj da je terarista umro od ugriza ove zmije, pa se njen ugriz mora shvatiti veoma ozbiljno i ujedena osoba obavezno mora da potraži medicinsku pomoć, jer je činjenica da otrov Cerastesa izaziva velika oticanja i hematome, a kao krajnja posledica dolazi i do odumiranja tkiva ili nekroze, što kao krajnji ishod može imati i amputaciju pogođenih delova tela.
.jpg)
