Izvor: Blic, 27.Feb.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPOVEST ASTRONAUTA Na ove stvari se najteže navikavamo u svemiru
Život na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) koja lebdi 400 kilometara iznad Zemlje nezaboravno je iskustvo, ali ipak zahteva veliku sposobnost prilagođavanja. U svojoj knjizi “Orbitalna perspektiva” astronaut Ron Garan, koji je 2011. proveo šest meseci na MSS, opisuje svoj boravak u svemiru i kako je on uticao na njegovo shvatanje života.
Pošto se poslednji put okupao na Zemlji, Garan je prvi put poleteo u svemir. Prvih nekoliko sati imao je jaku mučninu. Iako se astronauti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na tlu privikivaju na nultu gravitaciju, par sati treninga je nešto sasvim drugo nego biti neprekidno u bestežinskom stanju.
Prve trenutke bestežinskog stanja Garan opisuje kao prijatne, ali mu je vrlo brzo pozlilo. Kao da mu je telo govorilo: “Hej, nulta gravitacija ne bi trebalo da traje toliko dugo. Nešto mora da nije u redu.”
Do kraja dana telo mu se dovoljno prilagodilo i mučnina je prestala.
I svakodnevno funkcionisanje u bestežinskom stanju zahteva navikavanje. Juna 2014. astronaut Rid Vajzman opisao je svoje iskustvo na Tviteru:
“Još se navikavam na nultu gravitaciju. Upravo sam okrenuo torbu naopako da istresem sadržaj. #ovdenefunkcioniše.”
U svemiru ne možete da spustite glavu na jastuk, pa je sasvim logično da se nije lako naspavati.
“Izabrali smo mesta na podu, zidovima i plafonu, pričvrstili vreće za spavanje i rekli laku noć”, opisao je Garan prvu noć u svemiru.
Međutim, bio je suočen sa problemom: šta da radi s glavom? Nije mogao da je spusti na jastuk, jer je na čudan način lebdela. Prvi put se naspavao tek posle nekoliko nedelja, kada su se njegovi vratni mišići navikli na bizaran položaj.
Kanadski astronaut Kris Hadfild nedavno je takođe opisao život u svemiru i probleme sa spavanjem. On kaže da je neobično što su na MSS ciklusi smenjivanja dana i noći drugačiji. Stanica obiđe krug oko Zemlje svakih 90 minuta, što znači da astronauti vide izlazak ili zalazak sunca na svakih 45 minuta. Hadfild kaže da pred spavanje ipak gase svetla.
“Gasimo većinu svetala pre odlaska na spavanje, čini nam se da tako treba”, objašnjava on.
Umesto prema klasičnom kalendaru, odnosno smenjivanju dana u nedelji, astronauti u svemiru upravljaju se prema danima leta (“flight day”, tj. FD). Prvi dan kada je Garan kročio na MSS je FD1, drugi dan je FD2 itd.
Američki astronauti Beri Vilmor i Teri Virts, koji su trenutno na MSS, kažu da su za doček Nove godine 16 puta odbrojavali do ponoći i pozivali da čestitaju.
To je zato što je svemirska stanica 16 puta prošla pored delova Zemlje, kružeći oko nje brzinom od 28.000 km/h.
Dok ste u svemiru, neće vam curiti iz nosa, niti ćete moći da plačete. Tačnije, suze će se formirati, ali neće padati, već će se pretvoriti u lepljive loptice, objašnjava Hadfild.
Korišćenje toaleta u svemiru pravo je iskušenje. Posle obavljanja velike i male nužde, sadržaj se usisava kako ne bi izleteo napolje i lebdeo po prostoru. Urin se prečišćava u pijaću vodu, a stolica odlazi u svemirski brod bez posade, koji se pri povratku na Zemlju otkači od svemirske stanice i izgori.
Nema tuševa, jer bi se sva voda pretvorila u čvrste grudve koje bi lebdele po stanici i uništile opremu.
Svemirska stanica ima zastakljenu kupolu, gde se astronauti najradije zadržavaju. Pogled sa ovog mesta je jedinstven. Dok odozgo posmatraju Zemlju, astronauti mogu da vide veličanstvenu auroru, munje i svetlosti gradova u noći.
Garan kaže da je pogled sa MSS potpuno promenio njegov pogled na život.
“Zbog činjenice da sam mogao da posmatram Zemlju sa ove tačke stekao sam jedinstveni pogled na svet, nazvao bih to orbitalnom perspektivom”, piše Garan. “Shvatio sam da svi mi zajedno putujemo na planeti i da bismo, videvši svet iz te perspektive, shvatili da ništa nije nemoguće.
.jpg)
