Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Okt.2015, 12:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Giljermo Orsi: Mi smo ono što izmišljamo i to što čitamo

Jedan od najboljih savremenih pisaca kriminalisatičkih romana, argentinski književnik Giljermo Orsi, nedavno je posetio Novi Sad. Njegova dela su prevođena i nagrađivana širom sveta, a pored pisanja, bavi se i novinarstvom i izdavaštvom. Neki od Orsijevih značajnijih romana su "Vagon ludih", "Telo žene", "Pasiji sinovi", "Niko ne voli policajca" i drugi.

Kada pomislimo na detektivske romane, najčešće imamo u vidu klasike poput Agate Kristi ili Konana Dojla. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << noviji trendovi ovog žanra izmeštaju svoj sadržaj iz salonskog miljea u okvire savremenog društva.

Upravo među takvim piscima ističe se i Giljermo Orsi, argentinski višestruko nagrađivani književnik.

"Pravi procvat „crnog romana" usledio je posle 1983, kada se demokratija vratila u Argentinu. Tek tada su se knjige mogle izdavati bez cenzure i zabrana, a stigle su i nove generacije pisaca, jer su se mnogi tek tad odvažili da pišu i objavljuju knjige", rekao je Orsi.

Moto ovog umetnika je „Mi smo ono što izmišljamo i to što čitamo". Za sebe kaže da je pasionirani čitalac, mada anarhičan, čita samo ono što ga u tom trenutku zanima. Među favoritima izdvaja Džojsa, kom se vraćao više puta tokom života, shvativši da svaka književnost „ima svoje vreme".

Srpske pisce ne poznaje, izuzev Andrića, zbog dezintegrisanog izdavaštva u Argentini, koje im onemogućava širok pristup književnostima drugih kultura, pa čak ni susednih naroda – čileanske, urugvajske ili peruanske.

Pisanjem se počeo baviti upravo zbog čitanja, jer kako kaže, ne slaže se sa devizom da jedna slika vredi hiljadu reči, jer – reč je bila prva i ona je u osnovi ljudske komunikacije i razumevanja. Orsi kaže da pisci u Argentini nisu kao u drugim zemljama.

Uslovljeni svojim životnim okolnostima, oni ne pišu „lepe, ljubavne priče", već romane o njihovoj promenljivoj prošlosti i korumpiranom i nasilnom političkom režimu. Ipak, dela koja on stvara nisu ekskluzivno argentinska, već univerzalna, jer problematizuju poreklo i razumevanje ljudskog zla.

Tako njegovi romani postaju sredstvo za bolje upoznavaje društva koje ga okružuje, ali i samog sebe. Književnost se tako ispostavlja kao instrument za istraživanje ljudske duše, a dobra književnost – ona koja u tome uspeva.

"Ako čitalac želi samo da se zabavi, da pročita lepu priču koja se srećno završava, onda će i odabrati knjigu koja će mu to pružiti, tj. biraće neko „lako štivo". Takav čitalac, a samim tim i pisac, kakav ja nisam, ne postavlja pitanje „Zašto?", dok čita ili piše. Ne istražuje zašto, na primer, neko ko naizgled vodi normalan život odjednom postaje ubica, ne pita se šta ga je navelo na to, šta je podstaklo taj preobražaj. Svi smo mi istovremeno i čudovišta i sveci, anđeli i demoni. U toj teško održivoj ravnoteži, na koju utiče sredina, odvija se naš život, a mi, pisci, pokušavamo da oslikamo tu stvarnost, kako bismo doprli do uzroka i porekla zla", zaključio je čuveni argentinski pisac.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...