Izvor: Magyar Szó, 27.Nov.2015, 18:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ako prećutimo, postajemo saučesnici

U Srbiji je najveći problem to što još uvek nismo u stanju da prihvatimo da nismo obavezni da trpimo sve što se dešava unutar porodice. To što žene žive sa nasilnim muževima ili alkoholičarima se može promeniti i te ne moraju godinama tolerisati i trpeti nasilje. Nema svaka tuča smtni ishod, ali su se životi promenili u porodicama gde su ovakve scene svakodnevne – naglasila je Vesna Stanojević, koordinator beogradske sigurne kuće, direktorica Savetovališta protiv nasilja u porodici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << />
- Ovih dana je u centru pažnje javnosti borba protiv nasilja nadženama. Na kakvom je nivou zaštita žena u Srbiji?

– Tema je u centru pažnje javnosti jer smo u sredu obeležili svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Ali ni ovaj dan nije prošao bez tragedije; naime u Zrenjaninu je jednu ženu ubio njen životni saputnik. Od početka godine 34 žene su ubijene tokom nasilja u porodici, a na isti način je život izgubilo i troje dece. Nažalost, ne mogu reći šta izaziva ove tragične izlive besa i mislim da nismo učinili sve da sprečimo ovakve slučajeve. Ne mislim da je ovaj način borbe sa problemom posledica dešavanja koje smo proteklih dvadeset godina preživeli u Srbiji. Za dve decenije smo već morali doći k sebi. Nasilje unutar porodice je veliki problem našeg društva. Ne govorimo dovoljno o ovoj pojavi. Činjenica je da obeležavamo međunarodni dan ili da se novine danima bave ovom temom nakon što se negde desi tragedija, ali to nije odgovarajući način da obratimo pažnju na ovaj problem. Istovremeno mi sami, ako se u našoj okolini desi nešto, jednostavno zatvaramo oči. Prvenstveno moramo biti svesni činjenice da je nasilje unutar porodice krivično delo. Pravosudni organi bi verovatno ukazali da se ovi slučajevi ne rešavaju na pravi način jer žrtve tokom sudskog postupka odustaju od prijave. I to moram opovrgnuti. Jednostavno naše društvo nije zauzelo stav povodom nasilja unutar porodice. To je neophodno da se i ovo krivično delo kažnjava na isti način kao bilo koje drugo krivično delo. Jako malo govorimo o deci koja odrastaju u ovakvim porodicama. Nažalost ova deca tokom svog života stalno iznova oponašaju modele ponašanja koje su naučili od svojih roditelja. Sa druge strane, sve je prisutnije nasilje i među decom. Moramo se ozbiljno zapitati zbog čega se to dešava. Ili zbog toga što im takve primere postavljaju roditelji ili ne vide nikakve druge primere jer im se roditelji ne bave ni sa čim drugim nego samim sobom. Što znači da je nasilje unutar porodice problem koji tišti celo društvo i nije problem samo pojedinca ili pojedinih porodica. Ne možemo okretati glavu ni od dešavanja u svojoj okolini, jer zajednica može pomoći u smanjivanju nasilja.

- Pominjete da najčešće okrećemo glavu, da ne primećujemo nasilno ponašanje. Da li je to zbog toga što ne vidimo smisaou prijavljivanju nasilnika, jer su procesi spori ili se ne odvijaju na način kako bi trebalo da se odvijaju, ili se jednostavno plašimo da se uplićemo u svađu?

– Mislim da se plašimo. Nedavno je na televiziji prikazana eksperimentalna scena kada na jednom prometnom mestu jedna mlada devojka i jedan mladić glume nasilnu situaciju. Od prolaznika niko nije hteo da se umeša. Mnogi su prolazili pored njih i niko nije hteo da pomogne devojci koja je dozivala pomoć. Znači mi se sami ograđujemo od ove pojave. Ili zbog toga što ne želimo da kasnije učestvujemo u sudskim procesima, ili se bojimo osvete nasilnika. To znači da ulogu ima strah, ali i stav da svako mora sam da reši svoje probleme. Ni jedno ni drugo nije dobro. Dok ne promenimo ovakav stav i dok ne shvatimo da kao svedoci nasilja, ukoliko ćutimo o istom, i mi sami postajemo učesnici krivičnog dela, a prijava krivičnog dela je naša građanska dužnost; dok ne shvatimo da od naše prijave možda zavisi ljudski život, dotle nećemo ni moćida promenimo stvari. U ovakvoj situaciji moramo misliti na to šta bi mi očekivali od drugih, da neko dira neku nama dragu osobu. Prema mom saznanju policija mora da postupi i u slučaju anonimne prijave, ukoliko je neko video ili čuo nešto.

- U pokretanju sistema odbrane važnu ulogu ima policija. Prema vašem iskustvu da li policija postupa pravilno nakon prijave nasilja u porodici?

– Ne mogu da govorim uopšteno. Žene koje traže pomoć od nas imaju različita iskustva. Poneka od njih ima pozitivna iskustva iz odnosa sa policijom, koja je učinila sve što je do njih. Ali ima i žena koje govore da policija ne postupa adekvatno. Utvrde šta se desilo iprekore jednu ili drugu stranu. Dešava se i da budu prijavljene obe strane u svađi zbog povrede javnog reda i mira. Ima mnoštvo situacija, ali moram reći da moramo imati poverenja u policiju inače se neće moći normalno živeti.

- Gde češće ostaje prikriveno nasilje unutar porodice, u manjim mestima ili u gradovima?

– Na žalost, ne mogu da uporedim te dve sredine jer nemamo takve podatke, ali mislim da se žene mnogo češće iskorišćavaju na selu nego u gradu, pošto moraju da uzmu udela u poljoprivrednim radovima kao i muškarci, a odgoj dece i kućanstvo su uz to isključivo njihova briga. To ne znači da je u gradu bolja situacija jer i u gradove dolaze ljudi sa sela. Tu može biti pitanje samo koliko dugo određena porodica živi u gradu. Nažalost, ljudi sa sobom donose i svoje predrasude, na primer predrasudu da žena ne sme da podigne glas i da mora da istrpi sve.

- Nedavno ste potpisali sporazum o saradnji sa Lekarskom komorom Srbije i time se rešio problem lekarske nege žena u sigurnoj kući. Šta vam je još potrebno?

– Žene koje traže spas u sigurnoj kući najćešće imaju ozbiljne zdravstvene probleme, ili zbog posledica nasilja ili zbog toga što je nasilje kod njih izazvalo psihosomatske bolesti, a većina njih ili nema ili nikad nije ni imala zdravstveno osiguranje. Sa ovim sporazumom smo ovaj problem uspeli da rešimo. Nedostaje nam još zaposlenje. Na ovom polju ženama još uvek nismo mogli pružiti adekvatnu pomoć. Sigurna kuća je samo privremeno rešenje, odakle žene pre ili kasnije moraju da odu i da se osamostale, što znači da treba da nađu posao da bi mogle da izdržavaju sebe i svoju porodicu. Već vodimo pregovore sa pojedinim ministarstvima da bismo mogli osigurati stalne radne uslove za ove žene.

Nastavak na Magyar Szó...