Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Dec.2021, 03:42

Putin na godišnjoj konferenciji: Rusija se ne može pobediti, već samo uništiti iznutra

Velika godišnja konferencija za novinare predsednika Rusije Vladimira Putina je završena, a trajala je ukupno 3 sata i 56 minuta. Putin je na konferenciji odgovorio na 55 pitanja, javlja RIA Novosti. On je poručio da se borba protiv koronavirusa nastavlja. Pozvao je građane da se u što većem broju vakcinišu, kako bi u 2020. godini dostigli kolektivni imunitet. Istakao je da se Rusija ne može pobediti, već samo uništiti iznutra. Naglasio je i da Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i Zapadom, kao i da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo.

Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je opkoliti Rusiju težak zadatak, ali da je sve više novih stranih vojnih baza koje se pojavljuju svuda oko nje.

"Baze su svuda unaokolo - to je istina. Takođe se razmeštaju novi sistemi naoružanja na istoku, na jugu, na severu i na moru i, sve više na zapadu. Ali opkoljavanje takve teritorije kao što je naša je težak zadatak. Iako moderne mogućnosti, možda, dozvoljavaju razmišljanje o tome", poručio je Putin, a prenosi ruska agencija TASS.

Na pitanje novinara Bi-Bi-Ci-ja o istoriji i opoziciji, organizacijama Alekseja Navaljnog koji se nalazi u zatvoru i registru Ministarstva pravde o stranim agentima, kao i o tome šta se dogodilo u Rusiji da je toliko porastao broj onih koje vlasti smatraju nepoželjnim, ekstremistima i stranim agentima, Putin je rekao:

"Želim da vas podsetim šta su naši protivnici vekovima govorili - Rusija se ne može pobediti, može se samo uništiti iznutra. Što je uspešno urađeno nakon Prvog svetskog rata i 1990-ih godina, kada se Sovjetski Savez raspadao", objasnio je Putin, a prenosi RIA Novosti.

"A ko je to uradio? Oni koji su služili drugima, tuđim interesima koji nisu povezani sa interesima ruskog i drugih naroda Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije danas", dodao je on.

Govoreći o Navaljnom, Putin je rekao da je reč o osobi koja je navodno bila otrovana, jer, kako tvrdi, nema dokaza koji potvrđuju trovanje.

"Ne postoji ni jedan. Predložili smo da tamo dođu naši stručnjaci, ja sam to lično ponudio predsedniku Francuske, kancelarki SR Nemačke i ništa. Pa, kako ovo objasniti? Ako nema šta da se odgovori, nema potrebe da se priča o tome", rekao je predsednik Rusije.

"Čak zajedno razvijamo i određene vrste visokotehnološkog oružja. Sarađujemo u sferama svemira i proizvodnje aviona i helikoptera", izjavio je ruski predsednik.

Putin je pohvalio rusko-kineske strateške veze kao faktor stabilizacije na globalnoj sceni.

"Ovo je potpuno sveobuhvatno strateško partnerstvo, koje je bez presedana u istoriji, barem između Rusije i Kine. Svakodnevno aktivan rad je povoljan i za Kineze i za Ruse, i ostaje ozbiljan stabilizacijski faktor u međunarodnoj areni", zaključio je Putin.

Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom i Zapadom

Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom i Zapadom, izjavio je Putin.

"Ovo nije naš željeni izbor, mi to ne želimo", poručio je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare, a prenosi agencija Rojters.

Naveo je da je Rusija dobila generalno pozitivan odgovor na bezbednosne predloge koje je predala Sjedinjenim Državama ovog meseca i da će pregovori početi početkom sledeće godine u Ženevi.

"Nadam se da će se razvoj situacije odvijati u tom smeru", poručio je ruski predsednik.

U odgovoru na pitanje novinarke "Skaj njuza" u vezi sa tim da li može da bezuslovno garantuje nenapadanje Ukrajine, ruski predsednik je izjavio da dejstva Rusije neće zavisiti od toka pregovora, već od bezuslovnog osiguravanja bezbednosti Rusije.

"Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo. Sjedinjene Američke Države stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preterani zahtev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete", izjavio je Putin.

Imamo utisak da se Ukrajna sprema za novu intervenciju

Ukrajina možda priprema novu vojnu operaciju u Donbasu u trenutku kada zapadne zemlje unapred pozivaju Rusiju da se ne meša u sukob koji se odvija, izjavio je danas ruski predsednik.

Ruski lider je podsetio da su ukrajinske vlasti već dva puta pokušale da pokrenu ofanzivu u Donbasu, koja se, kako tvrdi, završila potpuno neuspešno za Kijev, prenosi ruska agencija TAS S.

"Imamo utisak da oni, možda, spremaju i treću vojnu operaciju i unapred nas upozoravaju da se ne mešamo, da ne branimo ove ljude (stanovništvo Donbasa), i da će, ako se umešamo i branimo ih, uslediti nove sankcije. Ovo je prvi scenario na koji moramo da reagujemo", poručio je Putin.

Drugi scenario, prema njegovim rečima, uključuje generalno stvaranje "anti-Rusije" na teritoriji Ukrajine "uz stalno upumpavanje naprednog naoružanja i ispiranje mozda stanovništva".

Putin je poručio i da zvanični Kijev ne sprovodi sporazume iz Minska, koji su, kako tvrdi, jedini mogući način za rešavanje sukoba u Donbasu.

Ruski predsednik navodi da je nemoguće imati dobre odnose sa aktuelnom ukrajinskom vladom, jer je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, kako tvrdi, došao pod uticaj "radikalnih snaga".

"Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se našao pod uticajem radikalnih elemenata po dolasku na vlast", izjavio je Putin.

Pre prevrata u Ukrajini nismo mislili o pripajanju Krima

Putin je izjavio da Rusiji pre prevrata u Ukrajini, nije padalo na pamet da se Krim ponovo ujedini sa Rusijom.

"Kremlj je radio sa Juščenkom (bivšim predsednikom Ukrajine), raspravljao se oko gasa i bio spreman da nastavi dalji rad, ali šta se dogodilo 2014. godine? Krvavi državni prevrat", izjavio je Putin, a prenosi "Sputnjik".

Očigledno je da je, kako dodaje, postajalo legitimno negodovanje građana.

"Ali Janukovič se sa svim složio, zapadne zemlje su dale garancije, svi su se složili. Posle dan-dva - državni udar. Zašto? Nema odgovora. Pobeda opozicije bila je neizbežna", izjavio je Putin.

Ruski predsednik se, međutim, zapitao zašto je to urađeno.

"Posle toga se desio Krim - Rusija nije mogla drugačije da postupi i bezvoljno gleda šta se dešava u Ukrajini i posebno u Donbasu. Bili smo primorani da uradimo nešto 2014. godine. Tako je nastala kriza", objasnio je predsednik Rusije.

Zapad da pruži bezbednosne garancije Rusiji

NATO zemlje su te koje moraju dati bezbednosne garancije Rusiji, a ne obrnuto, izjavio je danas ruski predsednik.

Putin je poručio da nije Rusija ta koja je stvorila pretnje drugim zemljama, prenosi ruska agencija TASS.

"Da li smo se mi približili granicama Sjedinjenih Država ili Britanije? Oni su se približili našima. A sada kažu da će Ukrajina biti članica NATO-a. Kao posledica toga, pojaviće se njihovi sistemi naoružanja", objasnio je Putin u odgovoru na pitanje dopisnika "Skaj njuza" u vezi s tim koje garancije Rusija može da pruži povodom nenapadanja Ukrajine ili bilo koje druge suverene države.

"Tražite neke garancije od mene, ali vi ste ti koji morate dati garancije. To morate učiniti odmah, sada, a ne da pričate o tome decenijama", izjavio je Putin.

Kako navodi Rojters, Putin je rekao da je NATO "prevario" Rusiju sa pet talasa ekspanzije od perioda Hladnog rata i da su SAD sada "na pragu" Rusije sa svojim projektilima.

Rusija i Kina zajednički razvijaju visokotehnološko oružje

Rusija i Kina zajednički razvijaju visokotehnološko oružje dok ostvaruju saradnju u oblasti bezbednosti, izjavio je Putin.

"Sarađujemo sa Kinom u oblasti bezbednosti. Oružane snage Kine su opremljene najnaprednijim sistemima naoružanja", izjavio je Putin, a prenosi ruska agencija TASS.

Putin očekuje rast BDP-a od 4,5 posto ove za ovu godinu

Putin je izjavio da je u periodu januar-oktobar 2021. ruski bruto domaći proizvod (BDP) porastao za 4,6 posto i da se očekuje da će godišnja stopa rasta iznositi 4,5 procenata.

Putin je na godišnjoj konferenciji za novinare, koja je prenošena uživo, izneo niz podataka o stanju u privredi, prenosi Tass.

Industrijska proizvodnja, prema njegovim rečima, beleži rast po stopi od 5,0 odsto, pri čemu je prerađivačka industrija porasla 5,2 procenta.

„Naša žetva žitarica je nešto niža nego prošle godine, zbog vremenskih prilika. Prošle godine je iznosila 133,5 miliona tona, a sada dostiže 123 miliona tona. Ali, i ovo je veoma dobar rezultat, koji će nam omogućiiti ne samo da obezbedimo sebe, već i da održimo naš vrlo značajan izvozni potencijal“, rekao je Putin.

Ulaganja u osnovna sredstva su, dodao je, na kraju novembru bila povećana za 7,6 posto. "Generalno očekuje se da će biti veća za 6,0 odsto u ovoj godini. Prošle godine su pala za 1,4 odsto“, naveo je ruski predsednik.

Putin je takođe rekao da se ruska ekonomija pokazala fleksibilnijom i spremnijom za pandemijske šokove od mnogih drugih zemalja.

Istakao je da su međunarodne devizne rezerve Rusije imale inkrementalni rast u 2021. godini, i da su porasle sa 595 milijardi dolara na sadašnjih 625,5 milijardi, dodajući da je rast zabeležio i suvereni Fond nacionalnog bogatstva na 185,2 milijarde dolara.

Ruski lider je naveo da je stopa nezaposlenosti u zemlji, koja je pre izbijanja korone iznosila 4,6-4,7 posto pala ispod nivoa pre pandemije i da iznosi 4,3 odsto, ali bi do kraja godine mogla da poraste na 4,4 procenta zbog teškoća sa kojima se suočava tržište rada.

Putin je pomenuo i da je stambena izgradnja u zemlji ove godine "dostigla rekordan nivo od 90 miliona kvadratnih metara prvi put u modernoj istoriji Rusije“.

Konstatovao je takođe da je ruski budžet socijalno orijentisan, iznoseći podatak da se se „oko 1,5-1,7 biliona rubalja (između 20,3 i 23 milijarde dolara) troši na zdravstvenu zaštitu.

Šef ruskle države je naveo da stručnjaci procenjuju realni rast prihoda građana u ovoj godini na 3,5 odsto u proseku.

Putin je pohvalio Ministarstvo finansija i centralnu banku Rusije, ocenjujući da je aktuelna politiku ruskih finansijskih vlasti kao „zlatni standard“ jer obim kreditiranja ne opada, uprkos povećanju reherentne kamate Banke Rusije.

„Povećanje kamata predstavlja pretnju da ograniči rast. Moramo da obezbedimo rast iznad globalnog nivoa od 3,0-4,0 posto u bliskoj budućnosti, čak od 4,4 do 4,5 odsto. To bi bilo lepo. Povećanje kamatnih stopa smanjuje tu mogućnost. Ali, mi to još ne beležimo, jer obim kreditiranja ne opada, pošto finansijski kapacitet bankarskog sistema raste“, rekao je on, dodajući da su ruske finansijske vlasti za sada pronašle "zlatni standard".

Prema njegovim rečima, bez povećanja ključne kamatne stope ruske centralne banke, situacija Rusiji bi mogla da bude slična "kao u Turskoj".

„Znam da realni sektor nije zadovoljan zbog povećanja stope, ali bez toga bismo mogli da budemo u situaciju sličnoj onoj u Turskoj“, rekao je Putin i zaključio da bi to bio „ozbiljan problem".

Populacija od 146 miliona ljudi nedovoljna za Rusiju

Populacija od 146 miliona ljudi za ogromnu teritoriju Rusije je svakako nedovoljna, izjavio je ruski predsednik.

"Pomenuo sam pad očekivanog životnog veka i rastuću stopu smrtnosti. S tim u vezi, jedan od najvažnijih problema i jedan od glavnih zadataka pred nama u oblasti demografije postaje sve akutniji, posmatrano sa humanitarnog i geopolitičkog stanovišta", izjavio je Putin, a prenosi ruska agencija TASS.

Nadam se da ćemo u 2022. dostići kolektivni imunitet

Na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare U Moskvi ruski predsednik se na samom početku osvrnuo na borbu protiv koronavirusa.

Putin se nada da će Rusija vakcinisati dovoljno ljudi kako bi sledeće godine dostigla kolektivni imunitet na kovid-19.

Putin je, iz tog razloga, pozvao građane da se u što većem broju vakcinišu, javlja agencija Rojters.

"Koliko znam, u Rusiji je vakcinisano ili preležalo kovid 59,4 odsto građana. To nije dovoljno. Potreban nam je kolektivni imunitet od 80 odsto. Nadam se da ćemo sledeće godine dostići taj nivo", istakao je Putin.

Ruski predsednik je rekao da se nastavlja borba protiv korona virusa i da je svestan opasnosti od širenja omikron soja.

Kako je dodao, ruska privreda se pokazala pripremljenija za šokove i izazove koje je donela pandemija virusa korona nego druge zemlje.

"Naša ekonomija, suočena sa izazovima i prinudnim ograničenjima u ekonomiji, ipak se pokazala mobilizovanijom i spremnijom na šokove od mnogih razvijenih ekonomija sveta, čak i ako uzmemo G20. Očekujemo da rast BDP bude 4,5 odsto, inflacija 8 odsto, dok će rast investicija biti na nivou od 6 odsto", poručio je Putin.

Zbog mera protiv koronavirusa, broj novinara je ove godine na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji ograničen na nešto više od 500, a konferencija se održava u većem prostoru.

Za učešće na konferenciji bila su potrebna tri PCR testa.

U skladu sa epidemiološkim zahtevima, rastojanje između predsednikovog stola i novinara je najmanje 20 metara.

Ovo je 17. put da ruski predsednik Vladimir Putin održava svoju tradicionalnu godišnju konferenciju.

Prošle godine, Putin je održao konferenciju za novinare u rezidenciji Novo-Ogarjovo van Moskve, a većina novinara je sa njim razgovarala putem video linka.

Novinari koji danas prisustvuju konferenciji u Manjež centru su, u sklopu sanitarnih zahteva, na ulazu u mesto održavanja događaja poprskani srebrnim česticama.

Pored toga, sve stolice su postavljene na udaljenosti od jedan i po metar, a svi novinari su na ulazu dobili maske za lice.

Postavljena su i sredstva za dezinfekciju ruku.

Evropa preprodaje ruski gas sedam puta skuplje

Ruski predsednik Vladimir Putin osvrnuo se na današnjoj godišnjoj konferenciji za novinare na situaciju na evropskom tržištu gasa, posebno na skok cene tog energenta, ocenivši da je problem s poskupljenjem gasa stvorila sama Evropa, koja jeftin ruski gas preprodaje po daleko višim spot cenama.

"Evropski kupci preprodaju gas koji dobijaju od Gasproma, shodno dugoročnim ugovorima, po cenama koje važe na spot tržištu, a koje su i do sedam puta više od onih iz dugoročnih ugovora", rekao je Putin, prenosi Tas s.

Cena gasa u Evropi je 21. decembra prvi put u istoriji nadmašila nivo od 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara"dok prosečna izvozna cena gasa po ugovorima sa Gaspromom iznosi u 2021. godini 280 dolara za hiljadu kubika, podseća ruska agencija.

Putin je naveo da je Rusija stalno upozoravala evropske partnere na opasnosti od rušenja sistema dugoročnih ugovora, da je Moskva i dalje spremna da pomogne Evropi u situaciji sa cenama gasa, ali je podvukao da je probleme s gasom stvorila sama Evropa.

"Stalno smo govorili, i ja ću ponoviti i ovom prilikom - nema potrebe da se ruše dugoročni ugovori. Ne, rekla nam je Evropska komisija, treba da pređemo na tržišne odnose, tržište će sve regulisati. Zato sad imaju cenu od preko 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara", rekao je on.

Prozivajući evropske kupce da su naduvali cene preprodajom jeftinog ruskog gasa koji dobijaju od Gasproma prema dugoročnim ugovorima, Putin je poručio evropskim potrošačima da se obrate svojim nadležnim organima za objašnjenje.

"Neka se Evropljani bave svojim problemima i to u dogledno vreme, i neka ne misle da su pametniji od svih drugih. Oni su sami stvorili te probleme i sami treba da ih rešavaju, a mi smo spremni da pomognemo i to činimo", dodao je ruski predsednik.

Komentarišući činjenicu da Gasprom treći dan zaredom nije rezervisao tranzitne kapacitete za isporuke gasa preko gasovoda Jamal-Evropa, Putin je rekao da je to posledica nedostatka narudžbina od evropskih potrošača.

"Vidim te optužbe na račun Rusije i Gasproma, u kojima se potencira da Gasprom već drugi ili treći dan zaredom ne rezerviše kapacitete za isporuke gasa Evropi tom rutom. Kompanija nije rezervisala transport jer njene partnerske agencije i kompanije, uglavnom nemačke i francuske, koje nabavljaju gas preko te trase nisu dostavile narudžbine", naveo je on.

Podsetio je da su evropski gasni operateri skrenuli protok gasa na gasovodu Jamal-Evropa na reverzibilni - od Nemačke do Poljske, i da pumpaju gas iz Nemačke u Poljsku već nekoliko dana, dodajući da postoje svi razlozi za sumnju da su te isporuke organizovane iz Nemačka za Ukrajinu preko Poljske.

"Zašto? Jednostavno zato što snabdevamo Nemačku gasom po dugoročnom ugovoru, po ceni koja je četiri-šest-sedam puta jeftinija nego na spot tržištu", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, preprodaja jedne milijarde kubnih metara ruskog gasa može da donese oko 900 miliona dolara.

"Imam sve razloge da verujem da će ovaj gas na kraju završiti u Ukrajini", istakao je.

Šef ruske države je naglasio da potrošači u Evropi i Nemačkoj moraju da znaju šta se dešava.

Putin je takođe rekao da je Gasprom jedina kompanija u svetu koja je povećala izvoz prirodnog gasa, napominjući da gasni holding isporučuje sve količine gasa po postojećim izvoznim ugovorima.

"I ne samo da je povećan ukupan obim, već i isporuke na daleka strana tržišta, mislim za skoro 20 posto, a povećano je snabdevanje Evrope u celini. Po mom mišljenju, ovo je jedina globalna kompanija koja je to uradila", oceni je Putin.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...