Izvor: KMnovine.com, 09.Mar.2017, 05:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladika Artemije: Progone me jer sam zabranio Bajdenu da poseti Dečane
Posle šest godina započelo suđenje vladiki Artmiju i saradnicima, u očigledno montiranom procesu.
Prognani episkop raško-prizrenske eparhije, vladika Artemije, odbacio je na početku suđenja u Višem sudu u Beogradu optužbe da je zloupotrebom ovlašćenja oštetio fond eparhije namenjen obnovi manastira na Kosovu i Metohiji u periodu od 2004. do 2009. godine.
Bajden u Dečanima i ogromna radost >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Vladika Artemije je rekao da su navodi optužnice, kojom se tereti da je davao naloge za isplatu radova preduzeću "Rade Neimar", a koji nisu bili završeni ili nisu uopšte izvršeni, "bazirani na klevetama i neistinama", te da je njegov progon usledio kada je 2009. tadašnjem potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu (koji se aktivno zalagao za bombardovanje Srbije i podržavo šiptarske separatiste i zlikovce, prim. redakcije) zabranio da poseti eparhiju.
"Tada je ceo sabor SPC skočio na mene. On (Bajden) je bio u Dečanima, ali bez mog blagoslova", naveo je vladika Artemije.
Arhiva
Zbog toga, kao i zbog protivljenja ekumenizmu i potčinjavanju SPC jeretičkom predstavniku iz Vatikana, vladika Artemije bezakonito je prognan iz svoje kanonske eparhije a to je bio samo početak nezakonitih radnji koje je Sinod SPC preuzeo po nalogu američke Vlade.
Vladika Artemije je detaljno je izložio svoju odbranu, podsetivši da je na Kosovu i Metohiji boravio 20 godina, dok ga nisu proterali.
"Oštro sam istupao protiv zločina koje su činili našem narodu. Bio sam angažovan na mnogim pitanjima, ne samo verskim. U Americi sam bio 23 puta, ne radi šetnji i uživanja, već da se nađe rešenje za naš narod i da KiM ostane u Srbiji", naveo je vladika Artemije, ističući da nijednom nije išao u SAD bez blagoslova patrijarha Pavla.
Prema njegovim rečima, posle pogroma (marta 2004.) u kom je za dva dana porušeno 35 crkava i manastira na KiM, osetio je potrebu da radi na njihovoj obnovi.
"Radilo se kako se moglo. Nije bilo građevinskih firmi, niti načina da se raspisuju tenderi, pa je tako je i osnovano preduzeće Rade Neimar. Savesno smo radili, nekad u nemogućim uslovima. Ta naša borba mnogima se nije svidela. Bio je očigledan pritisak da se Artemije ukloni sa Kosova i zameni kooperativnijim vladikom", naveo je on.
Posle progona vladike Artemija u manastir Gračanicu dolazili su svi oni kojima je pre toga bilo zabranjeno. Ovaj ut na zadovoljstvo progonitelja, duhovnog oceubice teodosija.
Dalje je rekao da je sa blagoslovom Sinoda SPC bila podneta tužba sudu u Strazburu protiv zemalja koje su bile zadužene da čuvaju mir na KiM, a sa zahtevom da one snose troškove obnove svetinja.
"Sinod je međutim ubrzo promenio stav i tražio da se tužba povuče, zato što je ambasador Italije došao kod patrijarha i pitao kako mi dodeljujemo ordenje vojnicima koji su čuvali Dečane, a onda ih tužimo. Sabor je sam povukao tužbu, bez mog znanja 2005. godine", naveo je vladika Artemije.
Napomenuo je da on, kao ni ostali optuženi, nemaju mogućnost da se brane, jer je arhiva Eparhije raško-prizrenske za njih blokirana, te da im nijedan akt nije dostupan od februara 2010.
"Moje, kao episkopa, bilo je da vodim računa o celokupnoj eparhiji, obnovi, prioritetima... Isplata za radove nije bila paušalna, uvek na osnovu ugovora. Sve sam radio na osnovu ustava SPC, koji nigde ne obavezuje da se za svaku stvar mora pitati neko u Patrijaršiji. Na kraju godine podnosimo izveštaj o radu", naveo je vladika Artemije.
Dodao je i da za 19 godina njegovog rada u tom smislu nije bilo primedbi već da je nekoliko puta bio i pohvaljen.
Na pitanje advokata zbog čega je bio protiv predloga da obnovu porušenih svetinja rade šiptarski separatisti sa KiM, vladika je naveo da se protivi tome "da ih gradi onaj koji ih je juče rušio", pa da je tako i nastao njegov sukob sa Saborom SPC.
Rušilačka ruka nije svima smetala. Teodosije se prvi rukovao sa Tačijem pa tek onda Tadić, Dačić, Vučić...
"Na osnovu rada komisije koju je u februaru 2010. poslao Sinod, podneta je krivična prijava protiv mene. (Mitropolit crnogorsko-primorski) Amfilohije je bio najaktivniji u tom suprotstavljanju i nazivao je obnovu fiktivnim radnjama. SAD, medunarodna zajednica i Sinod su tražili da me sklone. Ceo moj slučaj je zavijen u farsu", zaključio je Artemije.
Subotički takođe negirao krivicu
Prvooptuženi Predrag Subotički takođe je negirao krivicu, ali nije želeo da detaljno iznosi odbranu jer nema za to mogućnosti s obzirom da mu nije omogućen pristup registrima preduzeća "Rade Neimar" u kojem je bio ovlašćeno lice.
Suđenje će biti nastavljeno u petak, 10. marta, kada će pitanja bivšem vladiki postavljati zamenik tužioca.
Istraga u ovom slučaju pokrenuta je još 2009. godine ali se vrlo brzo pokazala da je lažirana i izmišljena. Mediji su to, međutim, vrlo ažurno prikrivali i činili sve što su mogli da kapmanj progona izgleda ubedljivo iako nije bilo argumenata. Suđenje je više puta odlagano, dopunjavano, menjano da bi istražni postupak trajao čitavih šest godina što je ejdan od dokaza da je podignuta optužnica bez ikakvih osnova.
Pored Subotičkog i prognanog episkopa Artemija, danas u egzilu), optužen je i njegov nekadašnji lični sekretar Simeon Vilovski, kome se sudi u odsustvu, kao i Jelena Šubarević.
Oni se terete za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu a po optužnici koja nije pružila niti se zasniva na bilo kakvom dokazu u odnosu na bilo koga od optuženih.
Kratko izlažući optužnicu - spojenu od dva optužna akta iz 2010. i 2015. godine, zamenik tužioca Brankica Marić danas je navela da su optuženi izvršili zloupotrebe u vezi sa obračunom troškova za građevinske radove, te da je firmi "Rade Neimar" isplaćeno znatno više od stvarne vrednosti radova, dok neki naplaćeni radovi nisu ni izvedeni.
Sava Janjić u Dečanima sa tzv. "predsedniccom" Kosova i Metohije, američkom "ambasadorkom" i ostalim srpskim izdajnicima, Tačijevim Srbima.
Isplate iz blagajne Eparhije raško-prizrenske, prema optužnici, su obavljane bez prethodne potrebne saglasnosti nadležnih crkvenih organa.
Prvim optužnim aktom tužilaštvo tereti optužene da su SPC oštetili za 349.000 evra, dok po drugom još nije gotovo veštačenje o tačnom iznosu.
Punomoćnik SPC se pridružio krivičnom gonjenju okrivljenih i istakao imovinsko pravni zahtev od 20 miliona dinara, 32.000 evra i 1,8 miliona evra za koliko se Crkva smatra oštećenom.
Simeonu Vilovskom se sudi u odsustvu jer se nalazi u Grčkoj. On je u toj zemlji bio uhapšen početkom marta 2010. godine po poternici koju je za njim raspisala Srbija.
Međutim, Vrhovni sud Grčke odbio je da Vilovskog izruči Srbiji pošto je zaključeno da nisu ispunjeni uslovi za njegovu ekstradiciju i zahtev za izručenjem ocenio "političkim progonom".
Izvor: Agencije :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Vladika Artemije, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
