Coca-colu lomim, ruke mi krvave  

Povodom vesti da su dvojica bosanskih Srba, Željko Bošković i Milenko Krstić, koji više od decenije žive u Americi, otkriveni i izvedeni na sud jer su, tražeći useljeničku vizu, lagali da nisu učestvovali u ratu u Bosni i Hercegovini – sve je više informacija o ratnim zločincima koji su utočište našli bekstvom u SAD

Četvrtog juna ove godine, Jadranko Gostić >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << (47), bivši pripadnik Zvorničke brigade, proteran je iz Sjedinjenih američkih država, nakon što mu je federalni sudija 26. maja oduzeo državljanstvo. Gostić je živeo u St. Petersburgu, na Floridi; na aerodrom je otišao u pratnji policije i stavljen u avion sa krajnjom destinacijom – Srbija. Prema saopštenju američkog Ministarstva pravde "Jadranko Gostić optužen je decembra 2006. zbog prevare u vezi dobijanja državljanstva, kao i zbog lažnih izjava datih državnim institucijama. Na suđenju, januara 2010, pokazalo se da je Gostić od aprila 1992. do decembra 1995. bio pripadnik Zvorničke pešadijske brigade. Prema dokumentima dobijenim od Tribunala u Hagu, dokazano je da su neke jedinice Zvorničke brigade učestvovale u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, i da su učestvovale u borbama za Srebrenicu, jula 1995, kad je likvidirano preko 8.000 ljudi".

Jadranko Gostić je u SAD došao 1999. godine, boravišnu dozvolu dobio 2002, a državljanstvo 2004. Suočen s dokazima zbog davanja lažne izjave u postupku za sticanje državljanstva, Gostić je priznao da je lagao o svojoj prošlosti i pristao da vrati državljanstvo i napusti SAD, saopštilo je Ministarstvo pravde SAD. U zamenu za to, povučene su optužbe protiv njega. Ovaj slučaj bio je rezultat rada Sekcije za ljudska prava i specijalnog tužilaštva (Human Rights and Special Prosecutions Section - HRSP), osnovane 30. marta 2010, s ciljem da se pred lice pravde privedu oni koji su kršili ljudska prava, a koji su utočište potražili u SAD.

MONSTRUM IZ SREBRENICE POSTAO AMERIKANAC: I prethodnih godina, pre nego što je HRSP osnovan, američka vlada deportovala je bosanske Srbe za koje je otkriveno da su bezobzirnim lažima krili svoju zločinačku prošlost. Trojica njih - Milorad Trbić, Mladen Blagojević and Zdravko Božić – završili su pred Sudom za ratne zločine u Sarajevu (Trbić je prvo bio u Hagu 2005, ali je njegov slučaj prebačen bosanskom pravosuđu).

Bivši Amerikanac pred sudom: Milorad Trbić, koljač Photo: Stock

Devetnaestog oktobra 2009, prvostepenom presudom, Sud BiH proglasio je Milorada Trbića krivim za genocid u Srebrenici počinjen u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, te ga osudio na zatvor u trajanju od 30 godina. Sudsko vijeće je zaključilo da je Trbić od 12. do 16. jula 1995. godine sam učestvovao ili pomagao ubistva muškaraca iz Srebrenice na različitim lokacijama na području općine Zvornik: u Kula-gradu, Vojnoj ekonomiji Branjevo, Domu kulture u Pilici, školama u Orahovcu, Ročeviću, Petkovcima, te je nadgledao ubistva najmanje 179 osoba na brani kod Petkovca.

Trbićevi drugari: Ljubiša Beara i Zoran Stojković, bivši ministar pravde Srbije PHOTO: Stock

Trbić, bivši pomoćnik načelnika za bezbjednost Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS), proglašen je krivim da je od 10. jula do 30. novembra 1995. godine, u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) sa Ljubišom Bearom, Vujadinom Popovićem i Dragom Nikolićem, učestvovao u operacijama hvatanja, zatvaranja i "pogubljavanja po prijekom postupku", te potom pokopavanja i prikrivanja tijela ubijenih Bošnjaka iz Srebrenice.

"Kazna mora biti srazmjerna stepenu patnje. Ova kazna mora odražavati društvenu osudu ponašanja optuženog. Suđenje i kažnjavanje mora pokazati da se neće tolerisati zločini koji su počinjeni u ratu. Sud je svjestan da će se porodicama žrtava ova kazna učiniti preblaga, dok će se porodici optuženog činiti prestroga, ali ona odgovara okolnostima samog slučaja", kazao je Davorin Jukić, predsjedavajući Sudskog vijeća. Sudija je potom objasnio: "Trbić je po prijekom postupku pogubio desetine muškaraca, da bi zastrašio, obuzdao i kontrolisao ostale zarobljenike", dodavši da je Trbić "svjesno i hotimično" omogućio koordinaciju organizovanih likvidacija, na taj način što je koordinirao dostavu logističke podrške – goriva i municije – jedinicama na terenu.

Trbić je osuđen i što je "u cilju ostvarivanja Udruženog zločinačkog poduhvata", a s ciljem da sakrije ubistva počinjena u julu 1995. godine u zoni odgovornosti Zvorničke brigade, "nadgledao, rukovodio i koordinirao aktivnosti" ukopavanja ubijenih u neobilježene masovne grobnice, te ponovnog otkopavanja i premještanja na druge lokacije, "da bi se posmrtni ostaci i identitet žrtava sakrili". Prema riječima sudije, procjene su da je u Srebrenici ubijeno oko 7.000 muškaraca, "od kojih većina u zoni odgovornosti Zvorničke brigade". Sud je također utvrdio da su hvatanja, zarobljavanja i ubistva Srebreničana bila "dio većeg plana Glavnog štaba VRS, koji su provodili oficiri za bezbjednost".

Sud je zaključio: "Vijeće je svjesno da će rijetko jedna osoba priznati da je imala posebnu namjeru da istrijebi jednu grupu ljudi, ali je na osnovu dokaza zaključilo da je optuženi imao tu namjeru. Optuženi je bio upoznat s dešavanjima u Srebrenici. Imao je konstantan i sistematičan obrazac ponašanja i nedostatak volje da se takve radnje prekinu". Posebna namjera, veliki broj žrtava, upornost u činjenju krivičnog djela, kao i ponovni ukop žrtava, koji je onemogućio njihov pronalazak, Sud je ocijenio kao otežavajuće okolnosti prilikom odmjeravanja kazne optuženom.

***

Šestog novembra 2008. Sud Bosne i Hercegovine donio je presudu kojom se Mladen Blagojević, bivši američki državljanin, proglašava krivim za krivično djelo zločina protiv čovječnosti i osuđuje na sedam godina zatvora. Zdravko Božić je odlukom Suda Bosne i Hercegovine oslobođen svih tačaka optužnice.

Daleko je Amerika, čitavih sedam godina: Mladen Blagojević, uhićen Photo: Stock

U presudi se navodi da je osuđeni Mladen Blagojević učestvovao u sistematskom napadu Vojske i Policije RS koji je bio usmjeren protiv civilnog bošnjačkog stanovništva na području Srebrenice.

Blagojević je kao pripadnik voda Vojne policije Bratunačke lake pješadijske brigade vršio progon bošnjačkog stanovništva na političkoj nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj i vjerskoj osnovi, sa namjerom nanošenja ozbiljnih fizičkih povreda, saopšteno je iz Suda BiH.

UZNEMIRENI I USPANIČENI ZLOČINCI: Na web portalu „Srpska dijaspora" 15. decembra 2006, objavljen je tekst „Ogorčenje zbog hajke" u kojem se uhapšeni Srbi predstavljaju kao žrtve i mučenici. Ovako je pisala „Srpska dijaspora":

Posle nedavnih hapšenja bosanskih Srba širom Amerike strah je zavladao među našim sunarodnicima, naročito zbog činjenice da američke vlasti imaju spisak od 300 ljudi koje terete za davanje lažne izjave i žele da provere njihovu umešanost u dešavanja u Srebrenici u julu 1995. godine. U Rokfordu su uhapšeni Cvijan Janković, Slavko Đukić i Slavko Živak i odvedeni u zatvor u Viskonsinu.

- Mog oca su odveli u ponedeljak u 6.30, brat i majka su bili sa njim u kući. Agenti su tražili da se spremi i ponese lična dokumenta. Otac je pre otprilike dva meseca bio na informativnom razgovoru na kome su islednici bili vrlo korektni, jedino smo primetili da prevodilac loše govori srpski, pa smo mi preuzeli posao prevođenja za oca. Kasnije smo saznali da je prevodilac Albanac. Tada su ga ispitivali da li je bio u Vojsci RS i da li je bio svedok bilo kakvog događaja u vezi sa Srebrenicom. Sada nas troje pokušvamo da skupimo novac za kauciju za oca kako bi se branio sa slobode. Kažu da će kaucija iznositi između 10.000 i 20.000 dolara, ali još ne znamo nikakve detalje jer 72 sata ne možemo da imamo nikakav kontakt, niti da dobijemo bilo kakve nove informacije o njemu - kaže veoma uzbuđen Miroslav Živak, Slavkov sin. On, kao i njegov brat i majka imaju američko državljanstvo, a Slavko Živak poseduje zelenu kartu. U Americi su od 31. oktobra 1997. godine.

Cifre za kauciju za puštanje na slobodu u Floridi dostižu i do 50.000 dolara, a većina uhapšenih je lošeg materijalnog stanja i nema novca ni za kauciju ni za advokate. Advokat Nikola Kostić, koji već zastupa uhapšenog Neđa Ikonića iz Milvokija, planira da sa čikaškim advokatom Džonom Ostojićem formira tim branilaca i tako pomogne našim ljudima od kojih sada svi okreću leđa. Podsećamo, država Srbija nije odobrila državljanstva uhapšenima iz Arizone koji su to zatražili od srpskih vlasti, a traženje pomoći od vlasti BiH ne obećava bolje rezultate.

Generalni konzul Srbije u Čikagu Desko Nikitović izjavio je da naše vlasti, nažalost, ne mogu puno da pomognu ovim ljudima jer oni nisu naši, već državljani BiH. On ukazuje da je isti problem postojao i kod ranijih hapšenja i da su neki od tada uhapšenih Srba zatražili državljanstvo Srbije.

- Mislim da su samo Ubiparipovići iz Feniksa dobili srpsko državljanstvo, a obrazloženje zašto drugima nije odobreno je da samo podnošenje zahteva za dobijanje državljanstva nije dovoljan razlog da se državljanstvo Srbije i da. Na žalost, ovo je velika akcija, za koju ne verujem da može biti zaustavljena, osim da se to razreši u Vašingtonu, na bilateralnom nivou, uz obražloženje da nikome nije potrebno kvarenje sve boljih diplomatskih odnosa između naše dve zemlje - objašnjava konzul Nikitović.

Krajem 2006. i početkom 2007. godine, u sedam država SAD uhapšeno je oko 30 bivših vojnika Vojske RS, pripadnika Drinskog korpusa, sa dugačkog spiska od 300 imena, koji su sastavili federalni agenti. Svi oni su se teretili da su prilikom useljenja u Ameriku prećutali da su bili pripadnici Vojske Republike Srpske. Uhapšenima je oduzet pasoš i zeleni karton koji im garantuje stalni boravak u SAD.

Eksperti za hvatanje srpskih zločinaca: U.S. Immigration and Customs Enforcement (ICE) Photo: Stock

Prva hapšenja bosanskih Srba koji su ratovali pod komandom monstruma Mladića, usledila su 2004. godine u Arizoni, u Feniksu, gde je u dve akcije uhapšeno 22 lica, od kojih su trojica (Trbić, Blagojević, Božić) deportovana u Sarajevo. Nakon Feniksa bilo je hapšenja u Solt Lejk Sitiju (Juta), Tampi i Orlandu (Florida), Denveru (Kolorado), Detroitu (Mičigen), Čikagu i Rokfordu (Ilinois), Milvokiju (Viskonsin) i Grinzburgu (Severna Karolina).

NAS TRI SRPSKA BRATA IZ ZVORNIČKE BRIGADE: Maja 2006, u gradiću High Point (North Caroline) gde su sva trojica živeli, uhapšeni su Uglješa Pantić, Milivoje Janković i Veselin Vidačak: optužba – lagali da nisu bili pripadnici Vojske RS. Imena ovog srpskog trilinga otkrivena su na listi haškog Tribunala; sva trojica bili su pripadnici već po zlu poznate Zvorničke brigade, odgovorne za učešće u genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici.

Maja 2007. održano je suđenje Vidačeku. Sud u gradu Greensboro, North Carolina, SAD, proglasio je Veselina Vidačaka, Srbina iz BiH, krivim zbog davanja neistinitih podataka imigracionim vlastima o služenju vojske. Citiramo tadašnje pisanje medija (BIRN):

Tridesetdvogodišnji Vidačak je, prema saznanjima tamošnjih vlasti, za vrijeme rata u BiH, uključujući 1995. godinu, bio pripadnik Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS). Podatak o pripadnosti jedinici nije naveo pri popunjavanju imigracijskih formulara prilikom ulaska u SAD. Prema američkim zakonima, za ovo krivično djelo Vidačaku prijeti kazna do 30 godina zatvora ili deportacija. Državno tužiteljstvo u Sarajevu nije moglo potvrditi da li je protiv Vidačaka pokrenuta istraga i da li postoji zahtjev za isporučivanjem (...) Za vrijeme trodnevnog suđenja u Americi, Vidačak je priznao da jeste bio pripadnik VRS, ali je rekao da je u danima nakon pada Srebrenice bio ranjen te da nije sudjelovao u akcijama u kojima je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka. Vidačakovi branitelji priložili su medicinske nalaze u prilog ovoj tvrdnji.

Američka nostalgija: Sećanje na krvavo ognjište Photo: Stock

Sud je najavio kako će konačnu odluku, odnosno presudu, priopćiti u kolovozu ove godine. Pred istim sudom uskoro bi se trebala pojaviti još dvojica bosanskih Srba pod istim optužbama - Milivoje Janković i Uglješa Pantić. Američke vlasti su samo prošle, 2006. godine uhitile 26 bosanskih Srba, protiv kojih su podignute optužnice zbog davanja lažnih podataka imigracionim vlastima SAD. Prema izvještajima američkih medija, jedan od glavnih svjedoka na suđenju u Greensboru bio je Richard Butler, nekadašnji istražitelj Haškog tužiteljstva koji danas radi za Homeland Security's Immigration Office, pri odjelu koji se bavi istraživanjem eventualnih počinilaca kršenja ljudskih prava koji se nalaze u SAD. Butler je za vrijeme rada u Haagu bio uključen u istrage o sudionicima masakra u Srebrenici i ulozi Zvorničke brigade. Među prikupljenim dokumentima je i onaj na kojem stoji ime Vidačaka kao pripadnika ove jedinice.

Posle neuspešnih žalbi na presude suda, Vidaček (32) i Pantić (56) priznali su poraz: oktobra 2007, prihvatili su predlog američkih vlasti da se liše državljanstva i budu deportovani u Bosnu i Hercegovinu, nakon što su više od godinu dana proveli u Centrima za zbrinjavanje, lišeni slobode. Zanimljiva je bila očajnička Vidačekova odbrana: tvrdio je da je za vreme masakra u Srebrenici bio „na bolovanju" i da je, u stvari, prisilno mobilisan. Pantić je, pak, objašnjavao da uopšte nije bio vojnik bez obzira što je nosio uniformu: navodno, kopao je kanale i sekao drva.

SPC POMAŽE KRVNICIMA: Kako je pisao list Tampa Bay News 2007, bez obzira što su optuženi da su lagali o svom učešću u Vojsci RS, zbog tehničkih formalnosti oslobođeni su: Sekula Bilić (37), Zdravko Kordić (54), Strahinja Krsmanović (59), Branko Popić (59), Ostoja Sarić (49). Nešto fundamentalno nije u redu sa američkim pravnim sistemom koji dozvoljava zločincima da lažu institucije i da se smeju žrtvama genocida – pisao je ovaj list.

Zvornik u Floridi: St. Petersburg, pravoslavni Photo: stock

Srpska pravoslavna crkva u St. Petersburgu (FL), poznata po odbrani svakog ratnog zločinca, sa 100.000 dolara finansirala je odbranu optuženih; navodno, novac je skupljen od 3.000 Srba koji su poslednjih deset godina okupirali ovaj gradić u Floridi, među kojima je najviše novopridošlih iz Republike Srpske, preciznije - iz Zvorničke brigade, koja kao da se čitava preselila u Ameriku!

Američke vlasti obratile su pažnju na bosanske Srbe tek 2005. godine kad je Haški Tribunal poslao državama listu sa imenima 11.000 osoba koje su redovno primala platu kao vojnici pod Mladićevom komandom. Oko 125 ljudi sa te liste otkriveno je u Americi: jedan od njih bio je Milorad Trbić, deportovan i osuđen u Sarajevu na 30 godina zatvora. Početkom 2008. godine, desetorica Srba čekalo je suđenje, a njih 23 poziv za suđenje.

SLUČAJ KRVNIKA IKONIĆA: Jedan od najvećih američkih ulova na srpske zločince iz Bosne, jeste – Neđo Ikonić. Uhapšen u Americi decembra 2006, a početkom 2010. godine deportovan je u BiH gde mu se još sudi. U februaru ove godine Državno tužilaštvo zatražilo je produženje pritvora Neđi Ikoniću, zbog opasnosti od bjekstva, mogućnosti uticaja na svjedoke i saučesnike, te narušavanja javnog reda i mira, istaknuvši da bi uskoro moglo završiti istragu protiv njega zbog sumnje da je sudjelovao u genocidu u Srebrenici.

Naš čovek u Americi: Neđo Ikonić, dolijao Photo: Stock

Ikonić se sumnjiči da je u julu 1995. godine komandovao jedinicom policije koja je djelovala uz Vojsku Republike Srpske kao osiguranje na putevima oko Srebrenice. On i njegov zamenik Dejan Radojković (koji je ognjište smestio u Las Vegasu), lično su se obračunavali sa civilima. Po završetku rata, Ikonić je požurio da što pre pobegne i sakrije se. Kao mnogi srpski ratni zločinci, odlučio se za za Ameriku, otišao u državu Milwaukee, u Greenfield, uveren da ga niko nikad neće pitati šta je u ratu radio. Grdno se prevario; u BiH je deportovan početkom 2010. godine, nakon što je u Sjedinjenim Američkim Državama uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora jer je prilikom useljenja u tu zemlju dao lažne podatke: "Moglo bi se zaključiti da postoji opravdana opasnost od mogućeg bjekstva imajući u vidu da je u Americi osuđen za imigracionu prevaru, te propali pokušaj da se skrasi u Kanadi”, naveo je bosanski tužilac Bulić i dodao da Ikonić posjeduje i državljanstvo Republike Srbije.

Pomoćnik američkog državnog tužioca Dan Sanders rekao je da je Ikonić lagao o svojoj ulozi u srebreničkom masakru: „Ikonić je komandovao jedinicom koja je bila u epicentru zločina. Plastično rečeno, on je bio u srcu oluje. Znajući šta je sve radio, od 2002. pokušava da pobegne. Hteo je da ode u Kanadu, ali je odbijen. Kad je popunjavao američke formulare za useljenje, lagao je bezočno". Prema rečima reportera lista Newsday Matthew McAllestera, istražitelji UN došli su do saznanja da je Ikonić pomagao u odvajanju žena i dece od muškaraca koji su poslati u privremene logore u Bratuncu 12. i 13. jula 1995, gde su mučeni i ubijani. Većina njih je premeštena na druga mesta i tamo likvidirana. U Potočarima su Ikonićevi ljudi ubili 24 muškarca i šest žena; Ikonić je bio prisutan u Kravicama kad su streljanja počinjala, lično je učestvovao u njima; konačno, njegova grupa je ubila desetak Muslimana u Sandićima, uveče, 13. jula. Na sudu u SAD, Ikonić je tražio pomoć prevodioca jer „nije naučio engleski"; tvrdio je da je u vreme događaja u Srebrenici „bio na putu".

Vratimo se „Srpskoj dijaspori" koja uvek ima razumevanje za svakog srpskog zločinca. Da vidimo kako je izgledao njihov tužan izveštaj iz decembra 2006. nakon što je krvnik uhapšen u Americi:

- U ponedeljak mi je u kancelariju došla supruga Neđa Ikonića (40) iz Milvokija. Ispričala je da su po njenog muža došli u nedelju i odveli ga sa lisicama na rukama, bez mnogo razgovora. Sve se desilo veoma brzo, a hapšenju su prisustvovale njihove kćeri od 7 i 13 godina. I njemu se, kao i ostalima, stavlja na dušu to što u formularu za dobijanje zelene karte nisu naveli da su bili pripadnici Vojske RS. Agenti još tvrde da je u julu 1995. godine Ikonić bio u okolini Srebrenice, gde je pokrivao neke punktove. On se ne tereti ni za kakvo ubistvo, zlostavljanje ili mučenje. Već u ponedeljak smo imali i prvo pojavljivanje pred sudom, a on je smešten u lokalni zatvor. I svi ostali su u nekim od opštinskih zatvora, čekaju izlazak pred sud i strahuju za dalju sudbinu - rekao je advokat iz Milvokija Nikola Kostić, koji je bio uključen i u odbranu ranije uhapšenih Srba iz Arizone.

- Uhapšeni su Milenko Marković, Sreto Jović, Boro i Branko Stojanović i Zdravko Nikić. Branko je pušten da se brani sa slobode, Zdravko je tokom akcije hapšenja povređen i nalazi se u civilnoj bolnici u Orlandu, dok su ostala trojica prebačena u imigracioni zatvor u Majamiju. Kod njih, kao i kod još jednog Srbina koji je u međuvremenu otišao odavde, pre oko mesec dana dolazili su agenti FBI, uzeli im izjave ali nisu pominjali mogućnost hapšenja. Svi zatočeni imaju zeleni karton i uselili su se kao izbeglice preko Međunarodne organizacije za migracije gde im je, kako su uhapšeni tvrdili, rečeno da prećute svoje učešće u Vojsci Republike Srpske - ispričao nam je sveštenik Brnjoš.

U Tempi i okolini su, kako kaže sveštenik Stefan Zrmba, uhapšeni Ostoja Šarić, Sekula Bilić, Strahinja Krsmanović, Zdravko Kordić i Jadranko Gacić.

- Juče su sva petorica pušteni da se brane sa slobode, uz kauciju od 50.000 dolara po osobi, za koju su kao zalog uzete kuće optuženih. Na saslušanju im je bio dodeljen advokat po službenoj dužnosti, a za dalje je savetovano da sami angažuju branioce pred sudom - rekao je otac Stefan i dodaje da je bilo hapšenja i u Grinzburgu u Severnoj Karolini.

Pred sudom u Sarajevu, za genocid u Srebrenici optuženi su Duško Jević, Mendeljev Đurić, Goran Marković i Neđo Ikonić, bivši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUPRS) čije se suđenje nastavilo 27. maja 2010.

Republika Srpska se brani u Beavertonu: Oregon, poslednja stanica Zvornik

SLUČAJ MILENKA KRSTIĆA: Krajem ovog meseca, 27. avgusta, sud u Oregonu odlučiće o presudi Milenku Krstiću koji je priznao da je lagao o svojoj ratnoj prošlosti: bio je pripadnik Vojske RS, preciznije član (opet) Zvorničke brigade čiji su se mnogobrojni vojnici naselili upravo u – Americi. Tužilac je tvrdio da je Krstić lično učestvovao u streljanju grupe ljudi kod škole, a blizu Štaba brigade gde je, navodno, radio „birokratski posao". Obraćajući se sudiji i porotnicima, Krstić je priznao da je „propustio da tokom zahteva za Zelenu kartu nadležne američke vlasti obavesti da je pet godina živeo u Zvorniku gde je bio pripadnik Zvorničke pešadijske brigade". Zaboravio čovek! Dešava se! Presuda može da bude fatalna po Krstića i njegovu porodicu: postoji mogućnost da sud donese odluku da se svi oni - Krstić, supruga i dve kćerke, deportuju iz SAD.

Milenko Krstić doselio se 1998. u gradić Beaverton, u Oregon 1998. Obe njegove kćeri imaju američko državljanstvo; prošlog juna, tad 24-godišnja Danijela Krstić osvojila je titulu Miss Oregon. Trbušnim plesom i osmehom, šarmirala je javnost Oregona, kao prva Miss Oregona rođena van Amerike. Naizgled, Krstići su bili primer „američkog uspeha": izbeglice koje su stigle iz ratom uništene zemlje, našle novi dom i uspele da budu primer mnogim porodicama – s tom malom razlikom da je tata, izgleda, vrli ratni zločinac!

Jedinica u kojoj je Milenko Krstić služio, dokazao je to i Sud u Hagu, bila je zadužena za najstrašnija zverstva u Srebrenici; da sve bude gore po ovu „idealnu familiju", izgleda da je i Milenkov brat, Ostoja Krstić, takođe bio u Vojsci RS i to, pogodite gde – u Zvorničkoj brigadi.

Želim mir u svetu i tatu da mi oslobode: Danijela Krstić, misica Photo: Stock

Za lokalne oregonske medije oglasila se i Danijela Krstić, misica: "Ne znam šta će se sve desiti, ali znam da je moj otac nevin i dobar čovek. Verujemo da će pravda pobediti. Imamo veru u našu zemlju, Ameriku. Ja sam ponosni građanin ove države". Neki od američkih novinara poslali su na njen e-mail (missoregon2008@gmail.com) pitanje: „Hoće li se vaš otac izviniti žrtvama genocida u Srebrenici zbog činjenice da je bio član genocidne vojske?". Danijela im nije odgovorila. Kao i mnogi Srbi – piše „The Oregonian", Danijela je ponosna na sve što je njen otac radio u ratu. Nije nikakva tajna: mržnja prema Bošnjacima danas nije ništa manja nego što je bila pre 15 godina.

Drugi američki mediji iznose podatak da je Milomir Krstić (52), tokom 1998, dvaput slagao državne američke institucije. Dok je popunjavao izbeglički obrazac I-590, gde se traži da kaže da li je bio u vojsci – napisao je „ne". Tokom intervjua u američkoj ambasadi, pod zakletvom, tvrdio je da nije bio pripadnik Vojske RS. Već 1999, tražio je stalni boravak i popunjavao obrazac I-485 gde, takođe, stoji pitanje o eventualnom učešću u vojnim strukturama. Krstić je još jednom slagao: tvrdio je da nije bio u uniformi i da nije bio pripadnik Vojske RS.

Prema pisanju lista „The Oregonian" još 2005. Međunarodni sud za ratne zločine javio je imigracionim vlastima u Americi da je Krstić svih ratnih godina služio u vojsci bosanskih Srba. Kad su ga agenti posetili i tražili objašnjenje, Krstić je odmah priznao da je lagao, tvrdeći da sa zločinima nema nikakve veze. Ono što je za Krstića najteže jeste objašnjenje Haškog tribunala da je Zvornička brigada u kojoj je bio umešana u „masakre nepojamnih razmera" protiv „golorukih muslimanskih zatvorenika u blizini Krstićevog radnog mesta".

Ako sud 27. avgusta bude na strani pravde i istine, 10 godina zatvora je najmanje što očekuje Milenka Krstića, Mr. Oregona.

0 0

Dodajte komentar