Zubi kao biseri  

Zubi kao biseri

Zub je umetničko delo prirode, a srećnik je onaj ko ima 32 zdrava zuba. Iako je spoljni omotač (gleđ) izuzetno čvrst i otporan, naši zubi očigledno nisu predviđeni za savremenu ishranu niti životni vek od 80, 90 ili čak 100 godina. Evo kako da sačuvate što više zuba što duži niz godina.

Današnja stomatologija smatra da je bitno da se do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << duboke starosti sačuva što je moguće više sopstvenih zuba. Zato je pre svega važna preventiva. Slatkiši su najveći neprijatelji zuba jer stvaraju idealnu podlogu za bakterije koje izazivaju karijes. One crpe energiju iz šećera i proizvode kiselinu koja rastvara zubnu gleđ, navodi nemački nedeljnik 'Fokus' iz koga prenosimo najzanimljivije delove obimnog teksta 'Trauma u belom'.

Prodor klica

- Zubi i desni izloženi su čitavoj armiji bakterija. Više od 500 vrsta nalazi se u našoj usnoj duplji i na svakom kvadratnom milimetru živi 33 miliona klica. Paste sa fluorom jačaju gleđ i sprečavaju prodor bakterija - tvrdi prof. dr Klaus Piper iz Stomatološkog centra u Marburgu.

Piper je ubeđen da higijena usta sprečava nastanak karijesa. Ako ipak do toga dođe, bitno je da se karijes što pre otkrije jer svako novo bušenje slabi zub. Na samom početku, kada se karijes javlja samo u vidu fleke, fluoridi i higijena usta mogu da spreče njegov dalji razvoj.

Novi lekovi

Da bi što ranije otkrili eventualna oštećenja, stomatolozi koriste haj tek metode - rendgenske zrake i lasere, hladnu svetlost i električno merenje otpora. Laserska svetlost talasne dužine 655 nanometara može da otkrije karijes ispod neoštećene gleđi. Tako možemo da sprečimo da bakterije neprimećeno unište unutrašnjost zuba. Ukoliko je zub inficiran, postoje dve nove metode da se oštećenje ukloni i to bez bušenja.

- Ozon treba da ubije bakterije unutar zuba da bi mogao da se regeneriše. Ovaj tretman je prilično uspešan, ali eventualna buduća plomba ne prianja tako dobro. Takozvani erbijum-jag laser polako skida karijes, ali ovaj način lečenja primenjuje se samo kod manjih oštećenja jer bi u suprotnom suviše dugo trajao. Doduše, malo ambulanti poseduje ovaj aparat jer košta 45.000 evra - kaže prof. dr Anzelm Pečelt, načelnik Stomatološke klinike pri Univerzitetu Erlangen. Haj tek plombe

Dok su ranije stomatolozi uklanjali veliki deo zdravog zuba oko karijesa, danas se vrše minimalne intervencije. Zahvaljujući novim plombama od veštačkih materijala nije potrebno mnogo bušiti zub. Za zlatna i keramička punjenja treba odstraniti više zubne mase.

- Neki pacijenti traže da im se u sve kutnjake ugrade neupadljive plombe koje bi mogle da se vide samo ako bi čovek sa razjapljenim ustima stajao na glavi - kaže ironično prof. dr Diter Rojš, predsednik Nemačkog društva za estetsku stomatologiju. - Još samo deset odsto pacijenata ugrađuje amalgam iako nijedna studija do sada nije sa sigurnošću dokazala da je on stvarno štetan po zdravlje. Zbog skupih alternativnih materijala i dugotrajnosti amalgama mnogi stomatolozi veruju da će ove plombe doživeti renesansu. CDC/SM

0 0