Izvor: Blic, 28.Jun.2016, 07:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zmije imaju tajnu SUPERMOĆ
Zapadna dijamantska zvečarka (Crotalus atrox), koja se skriva u pustinjskim i travnatim predelima južne Kalifornije vrebajući plen, jedan je od najstrpljivijih predatora na svetu.
Ova vrsta zmije, koja pretežno vodi usamljenički život, može da preživi i dve godine bez hrane, ali kada joj se najzad ukaže prilika, postaje jedan od najsmrtonosnijih i najefikasnijih mesoždera na planeti.
Kao i kod svih drugih zmija, njeno osnovno oružje nije veličina ili snazi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već brzina.
Istraživanje objavljeno marta 2016. otkriva da napad zmije u proseku traje između 44 i 70 milisekundi. Poređenja radi, čoveku je potrebno oko 200 milisekundi da bi trepnuo. Za to vreme, najbrutalnija zmija mogla bi da napadne čak četiri puta.
Nisu samo zvečarke toliko brze. Od oko 3.500 vrsta zmija na svetu - od onih najmanjih do najvećih pitona - naučnici su proučili samo malobrojne, ali mnoge od njih zapanjujuće brzo napadaju.
Razlog je u njihovoj jedinstvenoj fiziologiji, koja se usavršavala milionima godina.
Za početak, imaju mnoštvo mišića. Ljudsko telo ih ima između 700 i 800, dok zmije, čak i vrste toliko sićušne da mogu da stanu na novčić, imaju između 10.000 i 15.000 mišića.
Za sada nije poznato na koji način one uspevaju da ih nateraju da se kreću tako eksplozivno. Neki veruju da se svi mišići udružuju nagomilavajući energiju za napad, pre nego što će se aktivirati u jednom jedinom elastičnom pokretu - nalik na gumicu za kosu.
Međutim, postoji jedan aspekat zmijskog napada koji još više zapanjuje. Budući da napadaju u tako kratkom vremenskom periodu, zmije moraju da se odupru neverovatno jakim silama: silama koje bi potpuno onesposobile doslovno svaku drugu životinju.
Dejvid Pening sa Univerziteta Luzijane u Lafajetu, koji je mesecima posmatrao zvečarke, kao i razne druge vrste otrovnih i neotrovnih zmija, otkrio je da su one izložene sili čak 30 puta snažnijoj od sile gravitacije kada munjevito napadaju plen.
Poređenja radi, čak i veoma dobro obučeni piloti gube kontrolu nad udovima pod dejstvom sile osam puta jače od sile gravitacije. Pod uticajem sile deset puta jače od sile gravitacije gube svest.
“Poznato je da kameleoni i neki gušteri izbacuju jezik prema plenu mnogo, mnogo većom brzinom od zmijskog napada”, objašnjava Pening. “Međutim, ključna razlika je u tome što se u njihovom slučaju pokreće jezik, a ne mozak.”
Kada pilot aviona lovca doživi veliko ubrzanje, krv odlazi u noge, pa mozak ostaje bez kiseonika. Ako se to desi prebrzo, krv ne može da se vrati u mozak dovoljno brzo i on gubi svest.
Međutim, zmije uspevaju da sačuvaju potpunu kontrolu dok se kreću znatno većom brzinom i napadaju plen neverovatnom snagom, što se delimično može objasniti građom njihove lobanje.
Pening kaže da je zmijska lobanja neverovatno pokretljiva. “Ima toliko različitih zglobova koji joj omogućavaju istezanje i pokretljivost. Jedan deo će možda prvi udariti i delimično apsorbovati šok pre nego što se on prenese na drugi deo, tako da zmija znatno lakše može da apsorbuje udarac i neće izgubiti svest”, objašnjava ovaj stručnjak za zmije.
Naučnici sada pokušavaju da shvate kako se u takvim okolnostima ponašaju skelet i nervni sistem zmije. Ta saznanja bi ljudima mogla da pomognu da shvate kako da se bolje zaštite u slučaju da im tela budu izložena prevelikoj sili, na primer, prilikom sudara u saobraćaju, tako što će proizvoditi vozila koja obezbeđuju efikasniju zaštitu.
.jpg)
