Izvor: Večernje novosti, 02.Sep.2015, 16:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zdravstvu manje 13 milijardi, ugrožen rad bolnica

ZA zdravstveni doprinos u prvoj polovini ove godine, prema evidenciji Poreske uprave, naplaćeno je čak 13.232.864.000 dinara manje nego u istom periodu lane, a ukupna dugovanja za obavezno zdravstveno osiguranje trenutno premašuju polovinu godišnjeg budžeta za zdravstvenu zaštitu, plate zaposlenih, i ostale troškove u zdravstvu! U zdravstvenim ustanovama tvrde da još ne osećaju posledice manjeg priliva novca u kasu zdravstvenog osiguranja, ali upozoravaju da bi svako smanjenje budžeta koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sleduje bolnicama i domovima zdravlja ozbiljno moglo da ugrozi njihov rad, jer im novac koji dobijaju "ni inače nije dovoljan". U sindikatima procenjuju da su desetine hiljada radnika i članova njihovih porodica trenutno bez markice u zdravstvenoj knjižici i prava na lečenje. Od januara do kraja juna u kasu RFZO od doprinosa je "ušlo" 65.520.784.000 dinara, a prošle godine u prvih šest meseci 78.753.648.000 dinara. To je najvećim delom posledica smanjenja stope za zdravstveni doprinos, koja je od 1. avgusta prošle godine sa 12,3 korigovana na 10,3. - To što je od doprinosa naplaćeno 13 milijardi manje ne znači da su zdravstvene ustanove dobile 13 milijardi manje nego što je za ovu godinu ugovoreno - kaže za "Novosti" profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Upravnog odbora Komore zdravstvenih ustanova Srbije. - Očigledno se manja naplata doprinosa nekako koriguje, ali u Komori nemamo informacije odakle se to nadoknađuje. Na svakih tri meseca mi u Komori analiziramo poslovanje zdravstvenih ustanova, i trenutno svi ističu da se u principu redovno isplaćuje novac koji je sa RFZO ugovoren za ovu godinu. Ali, mišljenje ogromne većine je da ni to što je ugovoreno nije dovoljno za normalan rad, i svako eventualno smanjivanje prihoda bi ozbiljno ugrozilo pružanje zdravstvene zaštite. Zbog manje naplate od doprinosa praktično za zdravstvenu zaštitu imamo sada po 1.917 dinara manje za svakog od 6,9 miliona osiguranika, a sa jedva 250 evra godišnje za lečenje "po glavi" i inače se svrstavamo među najsiromašnije zdravstvene sisteme u ovom delu sveta. Kada se prevede na teren zdravstvenih ustanova, manjak novca od doprinosa izgleda mnogo drastičnije, jer je tih 13 milijardi bez kojih je zdravstvo ostalo praktično ceo godišnji budžet Kliničkog centra Srbije, našeg najvećeg medicinskog centra u kojem se godišnje leči više od milion ljudi. Po novom obračunu zdravstveni doprinos na zaradu od 50.000 dinara iznosi 7.178,65 dinara, od kojih se 3.589,32 odbija radniku od bruto zarade, a ostatak plaća poslodavac. Na platu od 100.000 dinara, doprinos za zdravstvo je 14.525,30 mesečno. Za mnoge zaposlene, međutim, i članove njihovih porodica zdravstveni doprinos, obavezan po zakonu, ne uplaćuje se. U Poreskoj upravi kažu da trenutno ima 412.586 dužnika. Ukupan dug je dostigao 114.234.549.081 dinar. Šta to znači za zdravstvo, jasnije je kada se zna da su ukupan prihodi na koje RFZO ove godine računa 215.773.093.000. Nama se gotovo svakodnevno obraćaju radnici koji ne mogu da se leče jer poslodavci nisu platili doprinos, a nedavno smo imali nekoliko slučajeva da ljude bukvalno nisu hteli da otpuste iz bolnica dok ne plate račun za lečenje jer nemaju overenu zdravstvenu knjižicu - kaže za "Novosti" Zoran Mihailović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata. - Prema našim projekcijama, bez zdravstvene knjižice je trenutno oko 20.000 radnika, sa članovima porodica to je oko 80.000 ljudi. Uglavnom su to firme u restrukturiranju, i država je ta koja bi trebalo hitno da reši problem neoverenih knjižica, a posle neka se traži rešenje kako će to da se kompenzuje. Da su ti radnici proglašeni tehnološkim viškom, knjižice bi mogli da overe preko službe za nezaposlene, ovako ispaštaju što nema para za socijalni program, kao što je sad slučaj u "Zastava kamionima" u Kragujevcu. NAJVEĆI DUŽNICI PRAVNA LICA Među 412.586 dužnika za zdravstveni doprinos, koji je od 2013. godine porastao za gotovo 20 milijardi, najbrojniji su poljoprivrednici. Njih 157.700 duguju 33,3 milijarde. Preduzetnici, njih 117.117, prema podacima Poreske uprave, duguju 15,7 milijardi, a 137.769 pravnih lica su najveći dužnici sa ukupnim dugom od 65,2 milijarde dinara. Zbog stečaja, privatizacije, fantomskih firmi, brisanja iz registra ili likvidacije nenaplativo je gotovo 49 milijardi duga.

Nastavak na Večernje novosti...