Izvor: Večernje novosti, 21.Avg.2017, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbog nestalih beba kreću u proteste

Beogradska grupa roditelja dece kojima se gubi trag nezadovoljna ponuđenim rešenjima države. Ne slažu se sa formiranjem mešovite komisije pod okriljem MUP. Poslednji nestanak 2014. prijavila Biljana Todić BEOGRADSKA grupa roditelja nestalih beba nezadovoljna je ponuđenim rešenjima ovog problema - kako najavljenim formiranjem mešovite komisije pod okriljem MUP, koja bi istražila pojedinačne slučajeve eventualne otmice dece, tako i ponovnim slanjem u skupštinsku proceduru >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zakona o bebama. Ako bilo koje od ovih rešenja zaživi, oni, kao najveća roditeljska grupa sa više od 700 članova, najavljuju veliki protest i obraćanje Komitetu ministara, koji prati sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Kažu, bebama se trgovalo doskoro, a poslednji slučaj datira iz 2014. U pitanju je Biljana Todić iz mesta Mesarci kod Šapca, koja je podnela krivičnu prijavu MUP i tužilaštvu zbog sumnje u nestanak novorođenčeta iz šabačke bolnice. Do danas nije saznala istinu o svom detetu. Formiranje Mešovite komisije najavio je nedavno ministar policije Nebojša Stefanović, a na inicijativu Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama". Ova komisija trebalo bi da obuhvati predstavnike tužilaštva, ministarstava zdravlja, pravde, za rad, zapošljavanje, socijalnu zaštitu i boračka pitanja, kao i za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i same roditelje. S druge strane, Ministarstvo pravde, koje je već spremilo zakon o bebama i poslalo ga u skupštinsku proceduru, ali je on povučen sa formiranjem nove vlade, spremno je da neizmenjen propis ponovo pošalje pred poslanike. Beogradska grupa se protivi i tvrdi da je formiranje Komisije samo "kupovina vremena" pred sastanak Komiteta ministara, sredinom septembra, kao i da je zakon loš. Komitet bi za mesec dana trebalo da se izjasni o tome koliko naša zemlja ispunjava presude Strazbura. A slučaj nestalih beba trebalo je odavno da bude rešen, prema presudi koju je Zorica Jovanović 2013. dobila protiv naše zemlje. Državi je tada naloženo da Zorici i svim roditeljima koji sumnjaju da su im odojčad nestala odgovori šta se desilo sa njihovom decom.NESTAJALE PO CELOJ EVROPI SRBIJA nije jedina zemlja u kojoj roditelji veruju da su im bebe kradene. Probleme su imale i Hrvatska (izgubila spor u Strazburu u procesu "Marić protiv Hrvatske" 2014), Makedonija, Crna Gora, BiH. Slične priče otvorene su i u Grčkoj, Bugarskoj, Ukrajini, Španiji... - Komisiju doživljavamo kao obmanu, a nacrt zakona predviđa parnični i vanparnični, a ne krivični postupak. Bili smo zadovoljni predlogom mera koje je 2006. izradio Anketni odbor Skupštine Srbije, ali on nije realizovan. Tim merama bila je naložena deblokada MUP, tužilaštava i sudova i formiranje specijalne jedinice policije koja bi istraživala sve pojedinačne slučajeve, bez obzira ne eventualnu zastarelost - kažu Mirjana Novokmet i Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja. Roditelji su svesni da je većina krivičnih dela za koja bi eventualni počinioci mogli da budu gonjeni zastarela, i ne očekuju toliko osude krivaca koliko žele istinu. Zato je njihov predlog zakona predviđao snažna istražna ovlašćenja specijalne jedinice, zaštićene svedoke, sudska veštačenja. Zakon koji će ići u skupštinsku proceduru, međutim, predviđa da, ukoliko ne mogu da se utvrde činjenice vezane za navodnu sudbinu novorođenčeta, sud tako i konstatuje, a roditelji dobiju odštetu. Oni se sa tim ne slažu i kažu da je to odličan način da se cela priča gurne pod tepih. - Odšteta nije prioritet, a ovaj zakon forsira upravo nadoknadu. Nema Srbija novac koji bi mogao da isplati našu bol - kažu Mirjana i Goran. Goran dodaje da je spreman da čuje od istražnih organa da je njegovo dete zaista preminulo, ali želi nepobitne dokaze da se to desilo: - Papiri do kojih smo tokom poslednjih 15 godina dolazili, međutim, ukazuju na nešto sasvim drugo! Mirjana još kaže da je za istinu o sudbini beba ključno da se skine oznaka državne tajne sa dosija o usvajanjima i da se formira DNK baza roditelja koji traže decu, kao i dece koja sumnjaju da su usvojena. U Argentini je, posle sloma diktature, formirana upravo takva baza, zahvaljujući kojoj je, prošlog oktobra, pronađeno 121. nestalo dete.

Nastavak na Večernje novosti...