Izvor: Vesti-online.com, 05.Avg.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za kim zvona zvone

Smušen sam jako, kao na isti dan pre 20 godina. Ne znam još šta ću da napišem i kako ću da završim, ali znam, šta god da učinim, loše ću da se osećam. Pa neka ide po redu.

Bio sam još student 5. avgusta 1995, učio do kasno i budio se oko podneva. Taman za prvi Dnevnik RTS, a tamo traktori nakrcani ljudima i pusti Knin. Ništa mi nije bilo jasno. Ni kada je ravnodušni glas spikera, valjda po uputstvu da ne diže tenziju, objavio da je to kraj Srba u Krajini, ni sat-dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kasnije kada sam se, ne znam kako, našao u glavnoj beogradskoj ulici.

Pusti Beograd zavukao se u kuće, sedeo pred televizorima, psovao ili ćutao, pitao se zašto je trpeo svo ono čudo, pomagao, umirao masovno čak od gripa, i zašto je toliki narod izginuo u Krajini?

I neka znaju Krajišnici da su Beograd i Srbija svesni da su istrpeli i postradali manje od njih.

Nemerljivo manje, ma koliko to mnogo bilo. I neka znaju Krajišnici da su ih Beograd i Srbija voleli i da su bili spremni i na više, opet ma koliko to bilo nemerljivo s njihovim stradanjem i ma koliko bilo gadova među nama.

Sada verujem da je pogrom Krajišnika tako brzo završen baš zato što su ih Beograd i Srbija voleli. Da su požurili da ih unište čak pre nego što shvatimo. Verujem da je tako dogovoreno makar u osnovnim načelima još u Karađorđevu ili pre. Ali, kada su dvojica psihopata crtali karte na salvetama toga nisam bio svestan. Sedeo sam tada u kasarni, ili možda već u BVP na Kupresu, ili drugde, ne sećam se, tamo je jedini prozor u svet bila nišanska sprava išpartana končanicom.

Verovali smo da je izdaja jednostavno nemoguća. I verovali smo u to kroz sva ona primirja, produžetke vojnog roka i rezerve.

Već osećam da tekst ne valja. Zato što me je sramota. Srbiju je danas jednostavno sramota i nije važno da li smo krivi i kakvu podlu, ponižavajuću ceremoniju će Vučićeve vlasti da izvedu.

U tada najtiražnijim novinama 6. avgusta 1995. izašla je kolumna glavnog i odgovornog urednika, a čini mi se da je naslov bio "Radovan izdao Krajinu". U tekstu je još pisalo da je izdao i general Ratko Mladić. Režim je kroz tog uredničkog nabiguza oprao ruke, a Milošević preuzeo ulogu "garanta mira i stabilnosti na Balkanu", što je utvrdio posle Dejtona uveren da će time spasti dupe.

Oni što su Miloševiću duvali u isto čekali su da postanu potpredsednik vlade i ministar informisanja, odnosno lovci na sve koji su shvatili da su Milošević i njegova tevabija izdali Krajinu i Srbiju i da će izdati i Kosovo obaška.

Sada su isti predsednik i premijer i "garanti mira i stabilnosti" i opet duvaju pod rep, samo Kolindi i Švabici u Berlinu s pričom o pomirenju koju mogu da zadenu samo sebi.

U onim istim novinama sada stoji naslov da svet mora da zna da bol ne prolazi. Nasmejao bih se da mogu. A ostale novine bave se nakazama iz rijalitija i vlasti, ako neke razlike ima između Gastoza i Vulina. Opet po nalogu da ne dižu tenziju.

Hrvatskom se danas nastavljaju fašističke orgije, ali iskreno mi ne smeta ta banana parada naroda pred velikom seobom u EU. Jednostavno, njihov provincijalizam zanima me koliko i estradni život u Gvadalahari.

Za to vreme Beogradom će kao seoski psi da zavijaju sirene i odbijaju crkvena zvona, sprema se mladež u nošnjama kao nedavno za doček Bakira hlebom i solju, a da se domaćin nije setio da ga pita da li je onomad u Vozući video koji je mudžahedin nosao odsečene srpske glave.

Neka, odzvoniće i njima kao i Miloševiću. Već zvoni jako.

A nama neka oproste mrtvi i izgnani.

Nastavak na Vesti-online.com...