Izvor: Kurir, 13.Apr.2014, 07:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZANEMELA VUČA: I sveštenici zaplakali nad grobom Vučinića!

Nije bilo osobe a da nije zakukala nad sudbinom Marka (11), koji je ostao bez brata Andrije (6), sestre Marije (13), oca Gojka (46), majke Dragice (37)

LEPOSAVIĆ - Marko na večni počinak ispratio batu, seku, mamu i tatu!

Nije crnji dan davno svanuo na severu Kosova! Četiri kovčega ispred kuće Vučinića u selu Vuča iznad Leposavića. Kraj kovčega mali Marko (11) opraštao se juče od brata Andrije (6), seke Marije (13), mame Dragice (37), oca Gojka (46)... >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Poslednji put... I nije bilo srca, ni tvrdog muškog ni ženskog, a da se juče nije steglo zbog sudbine dečačića koji je ostao bez svih svojih, i to u jednom trenu...

- Udari nas grom! Udari posred srca. Dabogda se ovo nikad više nikome ne desilo... Nikad, Gospode, molim ti se - jecao je kraj kovčega Vukomir Vučinić, rođak nastradalih.

Sahranjen sa igračkom

Kraj staze koja od kuće Vučinića, do prekjuče ujutru srećne i pune graje, vike, smeha dečjeg, vodi ka štali tužno je juče, dok se okolo sakupljao narod, zavijao mali, šareni pas mešanac.

- Navikao na Andriju da ga nahrani, da se poigra s njim... - plakali su rođaci.

Ispred kuće, u mali beli kovčeg kraj Andrije, stavili su njegovu omiljenu plastičnu igračku... Iza kuće su ostali lopta, bicikl...

Pomoći ćemo Marku

- Ostao nam je Marko da ga pazimo i čuvamo... Neće on ostati sam... Ne damo - tešio se ispred kuće Vukomir.

Teško je posle, još teže bilo kad su se na putu, sa cvećem u rukama, pojavile Marijine drugarice iz odeljenja iz Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Sočanici, kad su zajecale od tuge i žalosti...

- Nema nam više Marije... Nema nam sad druge nego da svu svoju ljubav, pažnju, podršku, sve što imamo usmerimo ka Marku. On ostaje s nama - pričali su uplakani profesori.

Petoro Vučinića, Andrija, Marija, njihovi mama i tata i strina Snežana (47), koji su se utopili u Ibru u petak ujutru, kad je automobil u kojem su bili sleteo u reku, sahranjeni su juče na mesnom groblju u selu Vuča. Uz poslednje reči molitve sveštenika, groblje je orosila blaga kiša. Ljudi su gledali u nebesa i krstili se, i sveštenici su zaplakali nad otvorenom rakom.

I Vukoje Vukojević, direktor fabrike u Lešku, u kojoj je Gojko radio 18 godina, obećao je da Marko neće ostati sam.

- Trudićemo se, obećavamo danas i ovde da ćemo činiti sve što znamo i umemo, sve što je u našoj moći, da pomognemo Marku da poraste, da jednog dana ponovo napuni kuću, koja je sad ostala prazna - zavetovao se nad grobom Vukojević.

Apel

SRBIJO, POMOZI MARKU

Malog Marka, koji je ostao bez najuže porodice, prihvatiće rođaci. Pomoć dečaku obećala je i Opština Leposavić. - Svi ćemo pomoći koliko možemo, ali molimo danas, kumimo - Srbijo, pomogni dečaku... Kumimo direktora neke firme u Srbiji, ako može, da Marku obezbedi stipendiju, da mu pomogne - pričali su juče rođaci i komšije iz sela.

Pamte ih po dobroti

BILI SREĆNA PORODICA

- Kako su Gojko i njegovi bili srećna familija... Nisu se odvajali jedni od drugih, kad su nekud putovali, stalno su bili svi zajedno. Odvajali su se samo kad su morali. Prekjuče su u Mitrovicu išli kod lekara. Igrom sudbine, Marko je ostao kod kuće, nije u kobnom času bio u kolima - kažu rođaci.

Nastavak na Kurir...