Voli da propusti 220 volti kroz sebe  

Valjevo – Branko Pavlović (43) iz Valjeva jeste neka vrsta supermena, ali oponašati ga je krajnje opasno. Naime, njegovo veliko zadovoljstvo, ali sve više i potreba jeste da zatvara strujno kolo. Naprosto, priključi se na struju od 220 volti da bi meditirao, odagnao neraspoloženje, prehladu, glavobolju ili pak pisao.

Dok smo u njegovom stanu, u naselju Oslobodioci Valjeva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proveravali ovu retku i neobičnu sposobnost, strah je bilo nemoguće prikriti. Pošto je skinuo jaknu i izuo čarape, ostavši bos, najpre je u jednoj od utičnica izmerio napon. Instrument je pokazao 236 volti. Odmah potom, na završetku kabla, jednom rukom je uhvatio fazu, dok mu je u drugoj bila sijalica koja je blesnula u punom sjaju. Zbog jačine struje, jedino se plašio da sijalica ne pregori, jer nije imao rezervnu.– Tajnu otpornosti na struju otkrio sam sasvim slučajno, u vreme agresije NATO-a 1999, dok sam popravljao radio-aparat. Zanesen poslom, nisam ni primetio da je sve vreme radio bio pod naponom. Kasnije sam, dosta oprezno, načinio nekoliko "bliskih kontakata" sa strujom i shvatio da ne osećam nikakve probleme. Naprotiv, kako je vreme prolazilo, sve više sam u takvim prilikama doživljavao čudan i prijatan osećaj, koji je rečima teško opisati – objašnjava nam Branko.

Inače, od kada je počeo da se "priključuje" na struju, ovaj neobični Valjevac nikada nije imao problema sa gripom ili sličnim tegobama. Kada ga zaboli glava, kaže, on se uhvati za struju i bol brzo prođe. Zanimljivo je i to da, kada je pod naponom, ima neodoljivu želju za pisanjem. Objašnjava da to čini mehanički, ali kada kasnije iščitava šta je napisao, vidi da to nije bilo nepovezano. Nada se da će uskoro štampati svoju prvu knjigu "pisanu strujom".– Za "Politiku" ću reći ono što sam do sada krio od rodbine. U leto pre tri godine, dok sam se kretao kanjonom reke Gradac, ujeo me poskok za nogu. Iskren da budem, veoma sam se uplašio. Čak sam, zbog udaljenosti od grada i bolnice, pomislio da je fatalan ishod neizbežan. Međutim, kada sam, uz sve te crne misli, posle sat vremena pešačenja stigao do zgrade gde stanujem, pogledao sam nogu koja je izgledala kao da me ujeo komarac a ne naša najopasnija otrovnica. Tada sam shvatio da sam, najverovatnije, zahvaljujući otpornosti na struju postao i imun na zmijski otrov – priča Branko, koji skoro konstantno na površini kože ima napon od blizu 90 volti, što je dovoljno da upali osrednju neonsku svetiljku, a što, inače, ne može osetiti bilo ko drugi kada se rukuje sa njim.

Ovu svoju neobičnu osobinu Branko nerado javno prikazuje. Nije tražio ni objašnjenje od stručnjaka. Trenutno je zaokupljen pisanjem knjige, a pre toga radio je kao trgovac, povremeno i kao sezonac.

[objavljeno: ]

0 0

Dodajte komentar