Izvor: Večernje novosti, 27.Maj.2016, 19:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Kostobolju lečili u 40 kada

Kopanjem bunara u Futoškoj šumi,1897. godine nastala jodna banja. Iz bušotine šiknula topla voda, bogata jodom. Godine 1909. tu je otvoreno varoško kupatilo KADA je dr Vilhelm Vilt na periferiji Novog Sada, u tadašnjoj Futoškoj šumi, na izvoru tople vode bogate jodom, početkom 20. veka, tačnije 1909. godine, podizao za to vreme modernu i raskošnu zgradu Jodne banje - "Varoškog jodnog kupatila", teško da je mogao da sluti da će u istoj toj zgradi reumatizam izučavati >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čak šest primarijusa i da će ovo kupatilo postati Specijalna bolnica za reumatske bolesti, jedina te vrste u Vojvodini. A sve je, kako priča prim. dr Milijanka Lazarević, autor knjige posvećene upravo Jodnoj banji, i aktuelni načelnik ove renomirane zdravstvene ustanove, počelo kada je, u decembru davne 1897. godine u Futoškoj šumi bušen arteski bunar. Njime, planirali su tadašnji gradski čelnici, trebalo je da se reše potrebe varoši za pitkom vodom. Iz bunara je, međutim, potekla topla, mineralna voda, temperature 24,6 stepeni. Kasnije je utvrđeno - bogata jodom. Novosađani su brzo uvideli njeno blagotvorno dejstvo. Istorija Jodne banje je počela. - Dr Vilt, naš prethodnik, bio je čovek sa vizijom i već tada je banju povezao sa "Varoškom javnom bolnicom", tako da je imala stalnozaposlenog lekara, i to baš upravnika bolnice - dr Aleksandra Šosbergera - priča Lazarevićeva, dok oblazimo renovirano, raskošno zdanje, delo poznatog arhitekta Imre Frančeka iz Budimpešte, građeno u stilu secesije, koje je bilo jedan od najmarkantnijih objekata u gradu. U to vreme je, pamti se, banja je imala čak 40 kada, a tu su bili i tuševi i tri bazena sa toplom i hladnom vodom. U odeljenju za fizikalnu terapiju primenjivane su terapije sa blatom, masaže, kupke - sumporne, ugljeno-kisele, kupke u peni, suvo vazdušne kupke... U banji su se lečili bolesnici sa bolovima reumatskog porekla, neuralgijama, išijasom, bolovima i otocima u zglobovima reumatskog i traumatskog porekla, akutnim i hroničnim katarom želuca i creva, posledicama zapaljenja bubrega, gojaznosti... - Banja je tokom godina prolazila i kroz neminovne transformacije i sve više se, od banje, približavala savremenoj zdravstvenoj ustanovi, koja je, ipak zadržavala elemente banjskog lečilišta - ističe Lazarevićeva. - Sada smo savremena, akreditovana reumatološka ustanova, a ne rehabilitacioni centar, ili banja, iako nas Novosađani i dalje tako zovu. I zbilja, kada Novosađane pitate gde je Ulica Nikole Tesle, odgovor će biti - "Tamo je Jodna banja". Ime Jodna banja, tako je duboko uvreženo, iako ova zdravstvena ustanova, već decenijama, od 1966. godine u zvaničnom imenu ne nosi odrednicu "banja". Kroz nju, navodi Lazarevićeva, godišnje prođe čak 25.000 pacijenata.Dolazak u varoško kupatilo početkom prošlog veka TITOVE TAJNE POSETE O TITOVIM posetama Jodnoj banji malo se znalo, a mediji su još manje pisali. Upućeni, međutim, pričaju kako je Josip Broz u Jodnu banju dolazio pedesetih i šezdesetih godina, i kako mu je ona bila omiljena tajna banja, jer je dolazio bez pratnje. Pamti se i kako je Tito u banju upadao iznenada uveče i večerao, posle bezbednosne provere. Društvo su mu ponekad pravili Moša Pijade, Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Petar Stambolić i general Marko Peričin Kamenjar, dok su Aleksandar i Slavka Ranković dolazili sa sinovima. NEKAD "ORIJENT", DANAS "MINAKVA" SVE do 1972. u banji je i flaširana voda, koja je davnih dana bila u svetu plasirana kao novosadska mineralna voda - "orijent", ili "novosadska radioaktivna voda Svetog Spasa". Dobijala je i nagrade na izložbama u Parizu, Rimu i Londonu. Za potrebe banje, izbušeno je čak pet bunara, dubine od 150 do 285 metara, a od 1972. voda iz istog podzemnog jezera flašira se u fabrici "Minakva", samo nekoliko kilometara od Jodne banje.

Nastavak na Večernje novosti...