Izvor: Radio 021, 06.Maj.2015, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vernici danas obeležavaju Đurđevdan
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik Svetog Velikomučenika Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Đurđevdan je jedna od veoma čestih slava kod Srba. Njemu je posvećeno 330 hramova, više ih je samo u slavu svetog Nikole. Kult tog svetitelja rasprostranjen je svuda na Istoku i Zapadu.
Romi su danas obeležili Đurđevdan kao svoju slavu na tradicionalan način, kupanjem u reci Savi, a podršku u njihovom veselju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pružila im je i Gradska uprava za kulturu Grada Sremska Mitrovica.
Prema običaju, rano u zoru proslava je počela u naselju Jalija, gde su se okupili u velikom broju kako bi zajednički obeležili ovaj dan. Romi su svoje slavlje nastavili i nakon tradicionalnog kupanja u Savi, a kako sami kažu slavlje će se nastaviti do duboko u noć.
Đurđevdan je praznik kroz koji su Romi imali priliku da još jednom pokažu deo svoje bogate kulturne baštine koja je uticala i na druge narode na ovim prostorima, a čitav događaj propraćen je raznim običajima kojima se priziva sreća i zdravlje. Engleska kraljevina ga smatra svojim pokroviteljem, u Rusiji je njegov lik stavljen na najstariji kovani novac, on je zaštitnik Moskve. Srpski ratnici u vreme Nemanjića slavili su ga, takođe, kao svog zaštitnika, piše Verska informativna agencija (VIA). Pred pogubljenje, molio je Boga da bude milostiv prema njegovim ubicama i da ih urazumi kako bi i oni primili hrišćanstvo. Hrišćani su njegovo telo, mošti, sahranili u mesto Lidi, današnji Izrael, gde su se dešavala brojna čuda i isceljenja zahvaljujući molitvama upućenim svetitelju.
Neki zanati ga po Evropi slave kao patrona: puškari, sedlari, zatim bolesni od lepre, sifilisa, kolere, smatra se i kao zaštitnik stoke, posebno konja. U srpskim krajevima oduvek je postojao običaj da se na Đurđevdan u ranu zoru nabere određeno bilje i cveće i isplete venac, koji se stavlja na ogradu, ali i na tor za stoku. U venac se obavezno stavlja dren kao simbol zdravlja. Ponegde se venčići bacaju u reku ili potok. Ako praznik ne pada u sredu ili petak, uobičajeno je da se ispeče jagnje i da bude narodno veselje.
U ikonografiji se sv. Đorđe predstavlja kao mladi vojnik sa oklopom, štitom i kopljem. Tek od Srednjeg veka se predstavlja na konju, kako ubija aždaju koja simbolizuje zlo. Time se slikovito iskazuje i pobeda hrišćanske vere nad svim zlim silama i protivnicima. Slikanje ubijanja aždaje, zasniva se na jednom starom predanju. Kaže se, da je kraj grada Virita, nedaleko od Lide, postojalo jezero, iz koga se stalno pojavljivala neman, aždaja, povremeno izlazeći i grabeći ljude.
Oko 300. godine u Nikomidiji, u 30. godini života, mučenički je postradao za veru Hristovu mladi rimski vojnik Georgije (Đorđe), u vreme cara Dioklecijana. I pored muka na koje je stavljen, nije se odrekao vere. Na kraju je posečen mačem. Narod nikako nije mogao da joj se suprotstavi dok je odlazila i do grada, šireći veliki smrad. Mesni vladar, koji nije bio hrišćanin, na traženje naroda da im da neki savet, kako da se aždaja savlada, rekao je da se neman može zadovoljiti i umiriti, ako joj se svakog dana za hranu da po jedno dete, da ga pojede. Aždaja je tako danima proždirala decu.
Na kraju je došao red i na samog vladara, da i on žrtvuje svoju jedinicu. Ona je, lepo obučena, otišla na obalu jezera, znajući šta je čeka. Tuda je prolazio sv. Đorđe i videvši tužnu devojku, upitao je šta se dešava. Ona mu je ispričala celu povest zla, koje je pogodilo grad. Kada je aždaja izašla iz vode, svetitelj se prekrstio i pomolio, te je kopljem prikovao za zemlju.
Carevoj kćeri je naredio da svojim pojasom veže aždaju i povede je u grad, gde ju je on pred svima ubio mačem. Kad je narod video čudo, zajedno sa vladarem se krstio i primio Hristovu veru, ukupno njih dvadeset hiljada.
.jpg)
