Izvor: SrbijaDanas.com, 19.Maj.2017, 19:18

Velika BITKA tek počinje: Evo zašto OSLOBAĐANJE Mosula neće značiti KRAJ ISLAMSKE DRŽAVE u Iraku

Velika BITKA tek počinje: Evo zašto OSLOBAĐANJE Mosula neće značiti KRAJ ISLAMSKE DRŽAVE u Iraku

IS danas drži 18 posto teritorije Iraka

Islamska država najslabija je od svog uspona u leto 2014. Nakon zajedničkog svetskog napora, ova teroristička organizacija pati od gubitaka na svim frontovima.

 Do skora dobro naoružana organizacija koja je brojala 35 hiljada boraca sada se rastapa. IS je izgubio najveći deo svojih boraca i velik broj svojih zapovednika. Teritoriju delovanja suzio se za 80 posto u Iraku i 60 posto u Siriji. Mogućnost prenosa novca >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << značajno je smanjena. Strani borci ne mogu samo ući u Irak i Siriju te im se pridružiti kao što su to činili 2014. i 2015. Sve manje je i dobrovoljaca, a sama organizacija je dosta zaustavljena u širenju online propagande.

S takvim rezulttaima čini se da je IS na definitivnom putu propasti, jer nema vojne, finansijske i propagandne mogućnosti kao što je imao 2014., a njegovi neprijatelji sada znaju kako zauzeti njihove položaje.

Svetu, međutim, je potrebno neko merilo uspeha protiv IS. Svakako je to zauzimanje Rake i Mosula, dva sedišta ovog pokreta koji su identifikovani kao jezgro i sama srž IS. Iračka vojska stoji pred 15 ključnih četvrti Mosula koje su još u rukama Islamske države, a sva su okružena iračkim snagama. Iračke oružane snage su najavile plan podele tog područja u nekoliko delova, a u svakom će delovati posebni oblici vojnih snaga.

I dok su IS vojnici stisnuti u mali krug zapadnog Mosula, borba protiv te skupine u Iraku, kao i u ostatku Bliskog istoka, daleko je od završnice.

Zapravo, transnacionalna teroristička grupa još uvijek nije odgovorila s najjačom snagom, a u Mosulu je ostavila tek deo svoje snage i najverovatnije napustila ovaj grad kao svoju iračku prestonicu.

Mnogi članovi IS jednostavno nisu poznati iračkim obaveštajcima, što se saznalo putem pronađenih dokumenata u oslobođenim područjima Mosula. Prema tim dokumentima vidi se da postoje 'skriveni' ljudi širom Iraka, a imenovani su samo brojem što im omogućuje jednostavno utapanje u mnoštvo civila.

Trenutno u Iraku IS drži sedam posto teritorije zemlje, međutim i to je netačna procena. Od 40 posto iračke teritorije 2014. IS danas drži 18 posto teritorije Iraka. Onih sedam posto o kojoj govori iračka vojska tiče se samo naseljenih područja. Zapravo, velika pustinjska prostranstva zapadne provincije Anbar, među kojima su područja Havidža, Tal Afar, Al Baadž, te gradovi Rava, Anah i Kaim, netaknuti su vlašću Bagdada. U to područje pobegli su borci iz Dijale, Salahudina i Kirkuka.

Naročito je čudno zanemarivanje Havidže, grada koji se nalazi 30-ak kilometara zapadno od Kirkuka, a čije oslobađanje je odgađano nekoliko puta zbog nesporazuma i različitih razmišljanja oko taktike napada na ovaj grad.

Radi se o jednom od poslednjih uporišta Daeša na putu prema Mosulu. Grad ima 450 hiljada stanovnika, većinom sunitskih muslimana, te se nalazi u dolini reke Tigar. Blizu je Kajara, grad u kojemu su iračke snage uspostavile svoj zapovedni centar. Zbog svega toga je Havidža postala velik bezbednosni problem. Istorijski grad je bio pro-sadamovski orijentisan, te je IS našao dobru podršku na terenu.

Veliki sunitski antivladini protesti početkom 2013. brutalno su ugušeni napadom iračke vojske, što je rezultiralo desetinama ubijenih građana. Trenutna vojna logika naglašava da bi se zauzimanjem Mosula omogućio pad Havidže i drugih područja koje kontrolišu teroristi.

U Bagdadu i Erbilu se slažu da su borci u Havidži značajno oslabljeni jer su pod opsadom sa svih strana. Područje je ravničarsko i poljoprivredno, što znači da sam proces oslobađanja ne bi trebao dugo trajati niti biti tehnički zahtevan. Pitanje ipak stoji zašto se onda ne krene s akcijom, koju naročito naglašavaju kurdistanski predstavnici.

Zapravo, grad leži na važnom čvorištu između Kirkuka i Mosula. Ovaj položaj daje Havidži stratešku važnost, otkuda se mogu sprovoditi diverzije s ciljem fragmentisanja iračkih snaga u regiji. Havidža je takođe važna kao garant bezbednosti Kirkuka s obzirom da su i mnogobrojni izbegli stanovnici grada pronašli utočište u Kirkuku.  Gotovo svi napadi na Kirkuk vezani su u nekom vidu s Havidžom.

Prošle godine militanti su pokrenuli veliku operaciju na Kirkuk i delomično skrenuli pažnju s Mosula, a smatra se da se borci infiltriraju u grad koristeći ćelije i spavače. Više od 40 osoba je poginuo u tom sukobu. Zarobljeni borci su potvrdili da u Havidži postoji oko 600 boraca, a uz Iračane tu su i Saudijci, Čečeni, Bahreinci, Kinezi i Amerikanci.

Osim Kirkuka, pod bezbednosnim izazovom je i Tikrit, rodni grad Sadama Huseina. Početkom aprila nekoliko je terorista izvršilo samoubilačke napade u Tikritu, gađajući svojim telima predgrađa, ali su zaustavljeni protivterorističkim snagama. Regruprisanje boraca IS nastavlja se u planinskom području Hamrina i Mahula odakle teroristi pokreću brze napade u južnom Iraku. Većinom se napadaju policijske stanice i električna infrastruktura u provinciji Salahudin, kojoj je Tikrit glavni grad.

Osim toga, Anbar graniči i sa Sirijom, što omogućuje lagani prelazak granice. Ova pustinjska regija je dugo godina bila uporištem pobunjeničkih aktivnosti, a zauzima gotovo trećinu površine Iraka. Provincijski glavni grad je Ramadi, a među drugim važnim urbanim središtima su Faludža i Hadita, sve uporišta terorista. Gotovo svi stanovnici ove pokrajine su sunitski muslimani koji pripadaju plemenu Dulajm. Oko 1,8 miliona ljudi živi ovde, a strateški je vrlo izazovno održati prostor.

Tokom američke invazije na Irak, upravo se Anbarpokazao kao najsmrtonosnija provincija za američke vojnike; gotovo trećina žrtava je poginulo ovde. U zemlji koja je većinski šiitska, Anbar je takođe služio kao uporište sunita; ovde se najduže pružala podrška Sadamu Huseinu. Od početka američke i savezničke navale, Anbar je služio i kao glavna baza Al Kaide, koja se potom pretvorila u IS.

Postoje i mnogobrojne sumnje u stvarni napredak iračkih snaga u Mosulu. Dan za danom, irački mediji prenose broj poginulih terorista, uz šta upućuju i na rušenje širokog upravnog i finansijskog sastava što je svelo IS na bandu sadista.

Međutim, nema nikakvih realnih potvrda da se to zaista događa na terenu. Broj poginulih boraca dan za danom postaje sve veći, ali borbe se nastavljaju.

Na fotografijama i video sadržajima ne vide se mnogobrojna tela poginulih. Uz to, irački mediji tvrde da su ubijeni i brojni važni čelnici IS. Tako u izjavama saznajemo da je ubijen Abu Ajub al-Atar, koji je bio muftija Mosula i koji je poginuo krajem aprila; na kraju se saznalo da je al-Atar vrlo živ, iako nije baš vrlo važan u hijerarhiji IS.

Još jedan vojskovođa terorista, poznat kao Sudac krvi, Nizam ad-Din Abdulah al-Rifai proglašen je mrtvim, ali postoje jasni dokazi da je i dalje živ te nastavlja s indoktrinacijom širom sveta. Rifai je jedan od osnivača selefijskog pokreta u Iraku zbog čega je uhapšen 1978, 1986, 1994 i 1999. Njegovom aktivnošću u provinciji Ninevi mnogobrojni mladići su se priključili redovima IS. Tako važna osoba svojom je voljom ostala u Mosulu, zajedno s međunarodnim brigadama.

U celom Iraku ostale su tri veće borbene jedinice IS – Džajš al-Hilafat, Džajš al-Usra i Džajš al-Dabik, koji svi zajedno imaju oko 36 hiljada ljudi. I dalje se postavlja pitanje da li ove formacije zaista deluju kao hijerarhijska celina te kako teče regrutacija elita unutar IS.

Od 43 osobe koje su bile u vrhu organizacije na početku, 42 su ubijene. Isto tako je 70 vojskovođa ubijeno, te su na njihova mesta došli razni drugi lideri. I dok IS gubi vojno, njihova propaganda će se nastaviti. Skrivene osobe IS u tome imaju najveću važnost, jer malo ko zna ko su oni, podataka nema u bazama, pa čak i njihovi susedi ih ne prepoznaju.

Najzad, IS neće nestati kao ideja, jer je u suštini amorfni identitet, sposoban da se ponovno oživi i pokrene.

Većina ideologije u organizaciji nije nova, niti je jedinstveno vezana uz IS. Ideologija, koja se veže prvenstveno uz vehabijsku školu islama i koristi neoselefijsko prihvaćanje nasilja i terora, raste i pada zajedno s događajima. Može biti uspavana decenijama da bi se ponovno slavno uspinjala.

Od Drugog svetskog rata naovamo, ta ideologija je rasla s antikolonijalnim borbama. Najzad je sva ta ideologija podstaknuta finansijskim sredstvima Saudijske Arabije i namernim zaobilaženjem od strane velikih sila, koje u borbama vide ispunjenje svojih plata koje dobijaju od oružanih industrija.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.